Како се прави права, старинска проја

Много је недоумица око тога шта је права проја, а шта пројара или пројарица, и од чега се оне праве. У краљевачком крају знају све тајне о припреми овог старинског јела, што ће и показати данас на Пројади у Ратини.

Засебно или са додацима, проја од белог кукурузног брашна, увек је присутна на трпезама краљевачког краја. Пројино брашно, најбоље оно млевено испод воденичког камена, главни је састојак овог специјалитета. Припрема проје, која је доспела и на листу најбољих хлебова у свету, је једноставна.

„Што је најпотребније на првом месту једна добра куварица, добро пројино брашно млевено на камену, обична вода и сода бикарбона. То је права проја, старинска“, каже Загорка Радојевић из Ратине.

Како би се очувала традиција, с љубављу, своје знање и искуство у припреми проје и старих јела, Загорка преноси на млађе генерације.

„Мени је најинтересантније како се прави та старинска проја и много су ми значајне те пите. Драго ми је што имам моју тетку да имам од кога да научим и поносна сам на њу. Наравно да ћу се потрудити да забележим и запамтим све те рецепте“, обећава Јелена Ђоковић из Ратине.

За добру проју брашно је најважније

Највише белог кукуруза се узгаја у овом делу Србије. Уједно, на овом подручју је и највећа потрошња пројиног брашна, које се још увек меље у воденицама поточарама, јер домаћице кажу да је такво брашно и најбоље за припрему проје.

Од њега се припрема и качамак, као и проје са разним додацима.

„Пројарице се праве са сиром, кајмаком, неко прави са чварцима. То млађима да би им ето било лепше“, објашњава Загорка Радојевић.

Специјалитете од пројиног брашна, али и стара српска јела, данас ће у Ратини Загорка Радојевић, уз домаћице из овог и околних села, понудити на штандовима на 16. Пројади и 34. смотри дечјег фолклора.

Не крије да се, уз већ до сада освојене дипломе и пехаре, нада и новом признању за умеће у припреми проје, специјалитета од белог брашна и старинских јела.