Како је једно лане постало кућни љубимац и најбољи пријатељ ловачком псу

Сваки дан почињу јутарњом шетњом. Светлана и двомесечни Баки уживају у пропланцима и ливадама махале Вељковци смештене на обронцима Чемерника недалеко од Црне Траве.

Светлана, сада већ свог кућног љубимца, нашла је у шуми сасвим случајно.

„Мислила сам да је јежић па сам га додирнула штапом. Помазила сам га и вратила назад. Слику сам затим послала деци а деца су ми јавила да, ако сам га помазила, мајка онда неће да га прихвати. Тада сам се вратила и донела га кући", испричала је Светлана Миленовић из махале Вељковци.

Светлана Бакија понекад још храни флашицом. Баки воли и парадајз, паприку, а почео је сам да се сналази и са шумским плодовима.

Поред Светлане највише му прија друштво Кикија, моћног ловачког пса.

„У самом старту деца су ми рекла да је то наше да је то његов друг. Поњушио га је мало а онда су се брзо спријатељили", додаје Светлана.

Као и друге црнотравске махале и Вељковци оживе у летњим месецима. Доктор Бошко Петровић има своју рутину.

Прво хладна вода и слатко од шумских јагода, следи кошење дворишта уз трубаче, а за хладне вечери уз књигу резервисане су баладе.

„Сакупљамо лековито биље, шумске плодове сад имамао дивље малине, боровнице, благодат, рај на земљи", каже доктор Петровић.

Ова махала је на 1.200 метара надморске висине.

За људе који су овде рођени или потичу из овог краја бољег места за одмор нема.

Многи су се и вратили за стално и себи на тај начин, како кажу, продужили живот.

„Овде врућине нема, увече мора обавезно дуксерица, преко ноћи јорган", каже Веља Стаменковић из махале Прочоровци.

У сваком случају на плус 40 у граду, када је и море претопло, у црнотравским махалама заиста је као у рају.

Овде нема асфалтираних путева ни хотела, али је природна нетакнута. Зато се и све више домова овде обнавља. Сведоче томе и чуваркуће на праговима, поново расту и цветају.