Оборени сви рекорди, Ленонова гитара продата за скоро три милиона долара

Гитара која је некада припадала Џону Ленону, и која се сматрала несталом 50 година пре него што је откривена на тавану у једној породичној кући, поставила је нови рекорд.

Ленонова акустична гитара са 12 жица "Framus Hootenanni" на којој је свирао у активном периоду „Битлса“ на аукцији у „Џулијану“ достигла је, после 20 понуда, цену од 2.857.500 долара. Ленонова гитара превазишла је очекивања јер је аукцијска кућа „Џулијан“ проценила да ће бити продата за износ између 600.000 и 800.000 долара. Сада је постала најскупља гитара „Битлса“.

Претходни рекорд био је Ленонов "Gibson J-160E", који је 2015. године на аукцији исте куће продата за 2,41 милион долара.

„Можемо да тврдимо да је `Framus Hootenanni` историјски значајнија од друге Ленонове гитаре коју смо продали за 2,4 милиона долара 2015. године“, рекао је Дарен Џулијан, извршни директор и суоснивач аукцијске куће.

Године 1964. Ленон је купио "Framus Hootenanni", акустичну гитару са 12 жица произведену у Баварској, у Немачкој. Инструмент има лице резонантне кутије од смрче, странице i врат од махагонија, наставак од палисандра и 19 прагова. Њен јединствени облик доприноси топлом, јаком и препознатљивом звуку.

"Framus Hootenanni" гитара је дебитовала током снимања Help! 1965. године када је снимана у рукама Ленона и Џорџа Харисона.

Потврђена аутентичност

Белешке продуцента Џорџа Мартина потврђују да су гитару користила два члана „Битлса“ и она се може чути у нумерама You’ve Got to Hide Your Love Away, Girl, Norvegian Wood.

Експерт за састав „Битлс“ Енди Бабјук блиско је сарађивао са претходним власником гитаре како би потврдио њену аутентичност.

Идентификовао је карактеристичне ознаке на инструменту, укључујући шару розете, врсте дрвета и делове оклопа корњаче, који се поклапају са фотографијама студијске сесије и сценама из филма Help!.

Крајем 1965. Ленон је поклонио гитару Гордону Волеру из дуа "Peter & Gordon", за кога су Ленон и Пол Макартни писали песме. Волер је касније гитару предао свом менаџеру, који ју је деценијама чувао на тавану, несвестан њене невероватне историје.

Када се гитара поново појавила, била јој је прекопотребна рестаурација због услова складиштења који нису били идеални.

Током четири недеље, неуморно је рађено на поправци гитаре. Циљ рестауратора није био само да гитару учини инструментом који се може свирати, већ и да осигура да ће остати у солидном стању и у деценијама које долазе.