Ако сте активни и волите псе, можда би требало да размислите о овоме послу

Јована се пре осам година из Грачанице доселила у Београд на студије. С обзиром на то да је одрасла уз псе, живот у студентском дому без њих био је досадан, а тражила је и начин да заради.

Тако је дошла на идеју да шета туђе псе. Објављивала је огласе, лепила на бандере и, после неког времена, људи су почели да се јављају.

„Људи су препознали ту љубав и колико се ја посветим куцама па су кренуле и траже да чувам куце на дужи период када власници отпутују тад сам схватила да је то нешто што би мени и више одговарало, нашла сам себи пригодан стан и почела да чувам куце“, каже чувар паса Јована Васић.

Према њеним речима, све је кренуло лагано и расло када су људи кренули да је препоручују, а сада је дошло до тога да тренутно чува четири пса, који су њена стална екипа.

Машан Марковић још не чува псе. Он их шета већ десет година и тако зарађује за живот. Планира да са другарицом отвори пансион за псе. Слично као Јована.

„Прихватам шетње по целом граду, дођем на адресу, прошетам пса и вратим га. Шетња углавном траје сат времена, а има људи који имају старије псе па само да мало прошета и обави нужду. Углавном људи наплаћују по 500-600 динара сат времена шетње, а ја због природе посла да будем мало конкурентнији наплаћујем 400 динара“, истиче шетач паса Машан Марковић.

Рекорд му је, како каже, 10 паса од пудле до напуљског мастифа.

Једна шетња кошта око 500 динара, један дан чувања око 1.300 динара. Сличних понуда у огласима има много, а власници паса не гледају на цену колико на то да ли ће њихов љубимац бити срећан и када они нису ту.