Инспектор микроб решава нерешиве случајеве убиства

Проналазак тела са бројним убодним ранама је пре осам векова узбудио једно кинеско село. За разјашњење је задужен видар Сонг Ћи, који је утврдио да ране потичу од српа.

Сазвао је сељане и тражио да покажу своје српове. Муве зунзаре су се брзо сјатиле на једно од сечива. Трагови крви открили су починиоца, иако је очистио срп.

То је први познати случај у којем је посматрање инсеката довело до решавања криминалног случаја. То је постало посебно поље, познато као форензичка ентомологија.

Марк Бенеке је немачки криминалистички биолог. Испитује животни циклус инсеката попут мува или мрава који се на месту злочина затекну на лешу. Они често откривају када је наступила смрт, понекад и како.

У једном случају из 2017. је Бенеке доказао да је један 80-годишњак у Италији умро због занемаривања. Помогли су му животни циклуси мува и мрава у стану преминулог.

„Нема много форензичких ентомолога“, каже Бенеке, „али њихов рад може да пружи индиције у тешко решивим случајевима. Можемо рецимо да одговоримо на питање да ли је тело некада било на рубу шуме или није.“

Инсекти на месту злочина

Метода има бројна ограничења. Рецимо, утицаја на инсекте имају температура, влажност и светлост. Слабије помажу зими или у поларним пределима, јер онде има мање инсеката.

Често се, прича Бенеке, на месту злочина прикупи недовољно инсеката или се погрешно чувају. „Једном су ме питали да помогнем у решавању случаја на основу фотографије друге фотографије на којој је био један згњечени инсект.“

Инсекти уз то не могу довољно прецизно да укажу на тачан тренутак смрти, а то може бити одлучујућа информација за истрагу.

Бактерије и гљиве могу помоћи

Ту у игру улазе микроби. Научници су последњих година испитивали да ли анализа бактерија и гљива може помоћи да се одреде тачан тренутак и узрок смрти.

Према једној недавно објављеној студији, делује да су научници на добром трагу. Открили су групе микроба које доприносе труљењу тела без обзира каква је клима или које је доба године.

Током студије су испитиване лешине у разним пределима Сједињених Држава кроз сва четири годишња доба. Лешине су остављене 21 дан на различитим местима, а онда је анализиран генетски материјал из узорака.

Тако је израђена детаљна карта култура бактерија и гљива које су „насељавале“ лешеве. Тим подацима храњен је алгоритам на бази вештачке интелигенције који је без икакве сумње утврдио тачан тренутак смрти.

Истраживачи су нашли двадесет микроба који су се, прецизно попут швајцарског сата, појављивали током 21 дана труљења. Без обзира где и под којим временским условима, ти микроби увек су истом брзином настањивали леш.

Још повољније – на основу малених одступања у развоју микрофлоре, може се претпоставити где је тело трулело.

Колико је то употребљиво?

Микроби са места злочина би, дакле, могли да помогну судској медицини у решавању случајева убистава или при провери алибија осумњичених. Посебно би могли да помогну онде где се тешко утврђује време смрти.

За разлику од отисака прстију, трагова крви, сведока или роја мува – микроби сигурно постоје на сваком месту злочина.

Али, до сада форензичари нису могли да их користе као доказ. Потребно је још података да се разуме који све фактори утичу на њихов развој, каже Бенеке. „Још смо у фази истраживања. Али увек има смисла да се користе све доступне информације у једном случају.“

Огромне количине података које пружају микроби, па још уз помоћ вештачке интелигенције, могу дати разне одговоре, каже Бенеке.

„Али потребно је још пуно рада. Битно је да човек воли ову тему, али мало њих је воли“, закључује Бенеке, један од малобројних форензичких биолога.