У правом тренутку спреман за прави кадар – фотограф Милоје ишао је у корак са српском војском, и бележио историју

Међу вредним сведочанствима наше историје су и фотографије Милоја Игрутиновића из села Шилопај код Горњег Милановца. О њему се мало зна. Био је ратни фотограф-аматер и оставио богату документацију из Балканских ратова и Првог светског рата. Носилац Албанске споменице, санитетлија, уз медицински материјал носио је фото-апарат, и ишао у корак са српском војском.

Сведочио је повлачењу преко Албаније, пробоју Солунског фронта, забележио најпотресније тренутке умирања српских војника на Крфу, острву Видо и сахрањивања српских ратника у мору.

„То је оно што га је прославило, међутим Милоје се није бавио само трагичним сценама, заправо, фотографисао је и оне веселе сцене, опуштене сцене, сцене где се налази краљ чак. Дакле, он је увек био у покрету, и увек био спреман да ухвати прави кадар и прави тренутак", рекао је Петар Жарковић, кустос Војног музеја у Београду.

Био је резервни наредник болничар, и од Француза о коме је водио бригу, научио фотографски занат.

„Није знао француски, али су се њих двојица некако споразумели и тај од бомбе ослепели Француз, војник, фотограф, почео је да га обучава руковањем фотоапаратом и тако је почела та прича која је невероватна", Саша Савовић, фотограф Музеја Рудничко-таковског краја.

„Хиљаду деветсто шеснаесте, када је изванично био именован у оквиру своје Шумадијске дивизије за ратног фотографа, ја мислим, ево сад покушавам то да замислим да његовој срећи није било краја", каже Љубица Филиповић, унука Милоја П. Игрутиновића.

Име Милоја Игрутиновића заслужно је међу фотографима који су бележили догађаје исписивања националне и светске историје.

„Све што нас је детерминисало као најхеројскији народ у Великом рату је остало за вијек и вјекова, и оно што јако значајно у целој тој причи, што је у плејади тих фотографа и наш Милоје Игрутиновић, Шилопајац", изјавио је Александар Марушић, историчар Музеј Рудничко-таковског краја.

Два пута је са Шумадијском дивизијом прешао Албанију, а на стакленим фотографским плочама хронолошки се може испратити читав пут српске војске, упечетљиве сцене свакодневног живота војника, портрети војсковођа.

„Представља једну лепоту – да ја могу буквално кроз тај објектив да гледам то време, даље, ти ситни детаљи који се виде, па то је феноменално. Он је бележио српског војника са свом својом лепотом и свим својим манама", додао је Саша Ружесковић, историчар из Државног архива Србије.

У државном архиву Србије на стакленим фотографским плочама чува се више од 1.000 негатива и више од 1.000 фотографија, сведочанстава које је забележио ратни фотограф аматер Милоје Игрутиновић. Један део је и у Фото-збирци Војног музеја.