Двадесет година од премијере представе „Цигани лете у небо“, Емина Ћирић ужива у сваком новом извођењу

„То је била представа која је умела да траје у мени два-три дана, да унесе ту енергију, да унесе ту музику, ту запитаност о емоцијама, о радости, о доследности. Тако да су Цигани у ствари једина представа са којом сам ја полако остарила“, каже Емина Ћирић.

Представу Цигани лете у небо у Позоришту на Теразијама, Емина Ћирић гледала је тридесетак пута. Била је на премијери, у априлу 2004. године.

„Тој представи ме враћало управо то осећање понесености. Глумачка екипа, оно што се дешава на сцени и поред сцене понесе човека. Затитра нешто у човеку, затитра та прича о љубави, о емоцији, о страсти, о доследности о слободи. Ја ниједном нисам изашла са представе, а да та музика није изашла са мном“, додаје Емина.

Свако извођење доживела је другачије. Некад би пажњу посветила глумцима, други пут костимима, а понекад је пратила само реакције публике.

„Врло ретко сам је гледала сама, обично сам на ту представу водила мени драге људе. То је био некада рођендански поклон, некада београдска разгледница за моје госте из иностранства, некада је то била једна нежност подељена са другарицом, са неким драгим бићем.“

Иако се игра годинама, у позоришту кажу да је представа актуелна као првог дана. На пример, за специјално извођење овог месеца карте су се распродале за пола сата.

„Сада већ имамо смену генерација која долази. Недавно смо упознали једног господина који је гледао премијеру као младић, а пре неко вече је био са својим сином. Просто, довођење и неких других људи и та смена генерација која сад са истим жаром гледа ту представу јесте нешто што је спецификум ове представе“, сматра Ивана Медиговић из Позоришта на Теразијама.

Емина је последњи пут Цигане гледала прошлог пролећа. Ускоро ова представа слави 20. рођендан, а њихов јубилеј је и њен.