Србија има највећи лавиринт у Европи – прецизан и са алгоритмом

Лавиринт „Бора“ у Баточини прецизно је архитектонски конструисан. Има три стазе укупне дужине три и по километра. Време проласка, односно, изласка из лавиринта, зависи од особе до особе.

„Површина лавиринта је велика. Деца се боље сналазе него одрасли и треба им мање времена. Ваљда су чиграсти, весели, радознали. Деци треба око пола сата да прођу лавиринт, а одраслима од 45 минута до сат времена. Одрасли уживају у проласку лавиринтом, а успут се и фотографишу“, каже Марина Богдановић, директорка лавиринта „Бора“ у Баточини.

Посетиоцима је углавном препуштено да сами одлуче којим темпом ће се кретати кроз лавиринт, додаје Богдановићева.

„Имају прву помоћ, мапе. Уколико желе могу да фотографишу мапе, и одлучују о темпу којим ће ићи. Увек могу да питају наше помоћнике који шетају кроз лавиринт. На крају, уколико баш желе да изађу увек нам је стражар на кули“, напомиње директорка лавиринта.

Лавиринт привлачи посетиоце авантуристичког духа, има свој алгоритам, и само онима који воле одгонетање, имају стрпљење и концентрацију, полази за руком да из њега пронађу излаз.

„Радницима који раде у лавиринту треба месец дана да се уходају у стазу, под условом да знају и да их води неко ко зна стазу. Немају осећај за алгоритам. Он технички постоји, али ми немамо осећај за алгоритам", додаје Марина Богдановић.

Најстарији лавиринт урезан је у камену обалу реке Пансаимол у индијској држави Гоја. Симболи лавиринта налазе се и у уметности старих Грка, у хришћанству и у готском периоду и имају посебна значења. Данас се лавиринти граде ради забаве, попут „Боре“ у Баточини.