Електронски нос за контролу хране и пића, први у Италији

Италијанка Соња Фреди са Универзитета „Католика“ у Бреши, представила је јавности електронски нос који је у стању да препозна аутентична вина (од тога од које је врсте грожђа направљено и из ког винограда потичу па до финалног производа), да покаже да ли је храна аутентичног порекла или је фалсификована  и да ли је чувана у добрим условима.

Њен циљ није да "украде" посао сомелијерима већ да убрза откривање лоших вина и лоших намирница. Соња Фреди, која је координаторка пројекта, урадила је постдокторско истраживање под називом "Од наноструктура до вештачке интелигенције: електронски нос за заштиту и валоризацију винског наслеђа".

Из лабораторије у Бреши, у којој је и настао електронски нос, објашњавају да је анализа испарљивих компоненти ефикасан метод за добијање информација о хемијском саставу течности и чврстих материја. Ова анализа се, како наводе, може применити у различитим областима, укључујући контролу квалитета, свежине и порекла прехрамбених производа.

Нешто слично, под називом Hypertaste, направили су и истраживачи ИБМ-а у Цириху, који је у стању да детектује такозвани хемијски отисак течности са својеврсним језиком опремљеним електронским сензорима који су у стању да открију њихов састав.

Основни принцип на коме се заснива функционисање електронског носа је једноставан: сви се ослањамо на мирисе намирница не бисмо ли проценили њихово стање а љубитељи вина који су прошли одређене курсеве познати су по томе што могу да процене одакле долази неко вино, од које је сорте грожђа и које све ароме има.

То је зато што храна и пиће емитују одређене гасне молекуле који могу указати на то да ли је храна свежа или не, а могу да открију и њихово порекло. Праћењем ових биомаркера је могуће утврдити све потребне карактеристике намирница, док су истраживачи из лабораторије у Бреши изјавили да читав пројекат има за циљ стварање сензорских платформи заснованих на угљеничним наноцевима и графену, способних да детектују специфичне молекуле гаса.

Вино је састављено од 800 одређених органолептичких и испарљивих компоненти које идентификују не само њихов хемијски састав или врсту грожђа која се користи за производњу вина, већ могу бити индикативне за праћење и проверу његовог порекла.

Пројекат је био структуриран у различитим фазама од "припрема сензора и монтаже електронског носа" до "тестирања са винима", и показало се да је "нос" способан да препозна свежину и фалсификована бела вина и да са прецизношћу препозна разне врсте тестираних вина. Ови прелиминарни резултати потврђују да је могуће употребити електронски нос уколико желимо бити сигурни шта је оно што заиста једемо и пијемо и каквог је квалитета.