Соколарство све популарније, како управљати „летећим вуковима“

У средњем веку соколарство је било статусни симбол међу краљевима и племићима, а део је и српске историје. У последњих неколико година соколара је све више, а у Подрињу ту вештину негује двадесетједногодишњи Саша Митровић из Бање Ковиљаче.

Са више од два километра удаљености, брзином од преко стотину километара на час, Зевс уочава свој плен и прецизно слеће на руку свог соколара. Иако није реч о птици која је одрасла у дивљини, негован је и трениран за слободни лет.

„Све више људи почиње да се бави птицама, све више људи почиње да се бави заштитом птица. Харисов јастреб, конкретно, нема га на нашим просторима. Ово је америчка птица, али је изузетно заступљен због његове способности и за лов“, каже соколар Саша Митровић.

Уз јастребове, у соколарству се користе и орлови који се обучавају за лов, који штити и Унеско. Најлепши тренутак је када се након двочасовног лета птица врати на руку. Иако је реч о предаторима, Зевсова врста спада међу птице које су најинтелигентније и које се најлакше припитоме.

„Зевс је јако социјализован, тако да прихвата и људе и децу, друге животиње, псе поготово, тако да је са њим потпуно уживање, није честа ситуација да се слажу са другим животињама, али ето Зевс је такорећи изузетак“, наводи Митровић.

Зевсову врсту неки називају и „летећим вуком“. Оштар кљун и дугачке канџе за многе су разлог за страх, али у рукама вештих соколара ова птица је далеко од дивље и опасне.