Златни занат Алжира – прављење гравура у бакру

Константин, град на истоку Алжира, најпознатији је по традиционалним занатима. Jедан од њих је бакрорез, као истакнута уметничка форма.

Прављење гравира у бакру је на овим просторима древна уметност, преноси се с генерације на генерацију, а порекло води из нумидијанског периода.

„Почео сам да се бавим бакрорезом 1969. године, заједно са генерацијама занатлија. Неки су постали мајстори тог заната. Током 60-их и 70-их година сировине су биле доступне, док смо 80-их били присиљени да користимо цинк као основно средство за рад. Тада је било пет хиљада занатлија, давали смо све од себе да очувамо то нумидијанско наслеђе живим“, рекао је Самид Халеји, мајстор у бакрорезу.

У улици Бардо у центру града, и даље ради 500 занатлија који се баве бакрорезом. Чине све да очувају занат и поред недостатка сировина.

„Почео сам веома млад 1978. године, стекао вештине због сталног контакта са другим занатлијама. У 60. години и даље радим“, истакао је Хусеин Салах, мајстор у бакрорезу.

Бакар као сировина није јефтин, а занатлијама је тешко да остваре зараду имајући у виду број проведених сати на прављењу производа. Други проблем је што младе генерације нису толико заинтересоване за бакрорез.

„Најпре се донесу чисте плоче на којима се резбаре различите шаре, затим следи процес шмирглања, онда наступам ја који укуцавам, следе млевење и сликање, било да је сребрно-бело било да је златно-жуто“, рекао је Ахмед Басинт, мајстор у бакрорезу.

Прављење бакрореза је опстало током времена, па је тако у алжирском друштву сачувана културна важност тог заната.