Када се Лаиа Бласкез из Барселоне преселила у Смедеревску Паланку, донела је и чувени ужички специјалитет

Барселону и Смедеревску Паланку дели 2.067 километара. То Шпанкињу Лаиу Бласкез није спречило да најпре једном годишње долази у Србију, а потом и да се пресели. Одлуку је лако донела јер је, каже, спојила посао и задовољство. Нашла је љубав и отворила ресторан.

Комплет лепињу је научила да прави у једном ресторану у Ужицу.

„И ја сам се одушевила кад сам пробала први пут у животу. И онда сам рекла, како је могуће да у Паланци, одакле је мој дечко, Смедеревска Паланка, нема комплет лепиња“, каже Лаиа Бласкез.

Осим комплет лепиње у коју иду јаја, кајмак и претоп, Шпанкиња је додала и верзију лепиње са јајетом и качкаваљем. 

„То је једна моја рецептура пошто у Шпанији имамо један бокадијо сендвич који се зове бокадијо беко контесо. То је сланиница и качкаваљ. Имала сам инспирацију да направим једну лепињицу да има и качкаваљ и сланина. И, ето, ту је сада у Паланци“ додаје Лаиа.

Машта о томе да отвори ресторане широм Србије и Балкана.

„У Барселони не. У Барселони ми је баш досадно да будем. Искрено, цео живот Барселона, по мени је много више лепши живот у Србији.“

Док не стигне шпанска комплет лепиња у друге градове, она до њих стиже објавама на популарној друштвеној мрежи. Као прави домаћин води нас кроз град у којем живи не само због љубави.

„Овде у Паланци, вероватно пошто је мали град, ти можеш увече да прошеташ лагано, тренкила. Нико те не дира. У Барселону увече мораш јако да држиш твоја торба и кад узмеш телефон на руке, увек ‘мама ако нешто треба идем брзо кући’“, каже Лаиа.

У Србији јој се не свиђају они људи који раде посао који не воле и нису љубазни према другим људима.

„На пример, треба ти неки папир, па идеш на шалтер, па ти отвори нека жена, љута, нервозна. То не волим ни овде, ни нигде.”

Двадесетосмогодишња Шпанкиња сања да буде права Српкиња. Да добије држављанство, али не удајом. Каже, ићи ће у своју Шпанију кад год пожели, али ће се враћати кући – у Србију.