Картограф из хобија, прави историјске карте које се не баве ратним збивањима

На картама приказана средишта срезова, структура верских заједница, али и подаци о броју писмених. Најмање их је у Краљевини Југославији било у Качанику и Гори, а највише у Љубљани, Цељу и Птују. Ово су само неки од података које је на својим картама обрадио и приказао Душан Дачић.

„Због моје жеље ка прецизном схватању прошлости и да увидим неке ствари које можда нису учене у школама, јер ми учимо из рата у рат се некако учи историја, а ове карте не обухватају ратне догађаје 19. и 20. века већ говоре о неким једноставнијим, животнијим и свакодневним темама“, каже Душан Дачић, студент мастер студија Правног факултета у Београду.

Прву изложбу са четрдесетак карата које приказују период развоја српске државе од првог пописа у Кнежевини Србији до последњег у Краљевини Југославији представио је млади картограф у Завичајном музеју у Параћину. Жеља му је била да на занимљив начин прикаже први век српских и југословенских пописа на картама.

„Улагање времена је оно што одликује карте јер оне захтевају прецизност и захтевају, како бих рекао, ако не тачност, онда једну дисциплину редовног приказивања података на шаблонски начин“, наглашава Душан.

Његову страницу на друштвеним мрежама прати више од 50 хиљада људи из Србије и региона који често дају и предлоге за нове карте. Свака од њих, каже Душан, мора да буде прегледна и прецизна.

„Мора да постоји додир аутора, али да он не прерасте у субјективни пренос идеја, већ да буду објективно приказане идеје, али уз један печат аутора“, додаје картограф из хобија.

Мастер права интелектуалне својине по природи је перфекциониста, а машта му, каже, даје крила да на карту смести и тачне податке о распрострањености српских слава и орнамената на народним ношњама.