Падобран као море, стиропор као оружје – трикови мајстора сценографије без којих је представа немогућа

Логорске, хотелске и болничке собе, кафане, ђачке учионице... Дуга је листа онога што сценографи морају да осмисле и оживе, како би публика поверовала да се налазе баш у тој просторији.

„Не постоји представа без сценографије, чак је и празна сцена сценографија уколико је то резултат процеса и концепта саме представе, тако да је тај ликовни елемент који чини сценографија и костим јако битан у свакој представи”, каже Марија Јевтић, сценографкиња и уметнички уредник у Атељеу 212.

Оно што сценографи замисле, мајстори у радионици остварају. Ко је у Југословенском драмском позоришту гледао Алису у земљи страхова, већина те сцене заправо је надувана падобранска тканина од полиестера.

Ако сте пак гледали Турандот, Народног позоришта, оружје иако изгледа као право, је од стиропора.

„Пошто је прављено од таквих материјала, лаганих да би могла сама кулиса да издржи толики број оружја, то је од стиропора прављено и он се наравно употребом оштећује, а кад дође до оштећења, враћа се у сликарницу и ми то поправљамо. Најчешће и највише се раније радило сликали су се декори од дрвета, односно правиле су се од дрвета правиле кулисе које су се пресвлачиле платном, и оне су се осликавале то је био најчешћи и најупечатљивији део тих сценографија”, рекао је Горан Милошевић, координатор радионице Народног позоришта.

За њихову израду потребно је и по неколико месеци. Иза кулиса, је читава војска људи – декоратери, реквизитери, транспорт, гардеробери...

„То је најдивнији где имате прилику да читав живот се играте, да правите ту неку кућицу своју и то је стварно један божанствен процес и онда на крају још дођу и неки људи ту и напуне то и то почне да живи својим животом”, додаје Марија Јевтић.

А, тај живот онда живе глумци.

„У тренутку кад представа почиње свој живот, ми завршавамо свој посао и то је заправо најзанимљивији део, јер ми се поздрављамо са том представом оног тренутка када она почне да живи, заправо, тако да је то један тренутак онако одвајања од једног процеса, од тог нечега чиме сте се бавили месец дана, и од једном се пробудите после премијере и као – ОК шта ћу ја сад да радим”, каже Јевтићева.

Каква је сценографија, зависи и од финансијске ситуације, али ако је скромна сценографија можда није проблем у новцу, већ је редитељ одлучио да ће овог пута глума бити довољна.