Благо из колекције породице Ротшилд продато за преко 62 милиона долара на аукцији без преседана

Огромна колекција уметничких дела, намештаја, сребра, керамике и накита која се дуго чува у приватној колекцији банкарске династије Ротшилд продата је за више од 62.600.000 долара на неколико аукција у седишту „Кристија“ у Њујорку.

Продаја, која је завршена у уторак, била је прва аукција у Северној Америци на којој се нашла заоставштина француског огранка познате банкарске породице. Већину примерака стекли су у 19. веку барон Џејмс Мајер де Ротшилд, његова жена Бети и њихов син Алфонс, и до сада су била део колекције њихових потомака.

Колекција је обухватала уметничке радове, посебно радове старих мајстора, међу којима је и слика холандског мајстора Герита Доуа Млада жена која држи зеца са дечаком на прозору из 17. века, која је продата за више од седам милиона долара.

Међу најстаријим предметима на аукцији био је сардоникс са портретом римског цара Клаудија из првог века нове ере, који је достигао цену од скоро 116.000 долара. Игром случаја, овај камен се нашао на аукцији код „Кристија“ 1899. године, када је продат за 3.750 фунти (што би било око 496.000 долара, у данашњем новцу), непосредно пре него што је ушао у колекцију породице Ротшилд.

„Ово су уметнине које су држане ван домашаја јавности од краја 19. века. И ако нисте познавали ову конкретну грану породице, нисте их могли видети“, каже Џонатан Рендел, заменик председника Аукцијске куће „Кристи“ Америка. „У Америци се такве ствари не појављују, пре ћете их видети на аукцијама у Европи.”

Чланови француског огранка породице Ротшилд који потичу од Џејмса Мајера де Ротшилда, посебно су желели да се продаја обави у Њујорку, наводе из „Кристија“. Ова конкретна грана породице живела је у САД током Другог светског рата, напомиње Рендел.

На аукцији се нашао и намештај, керамика (попут драгоцене италијанске ренесансне мајолике), сребро, таписерије и накит – предмети који илуструју изразит укус Ротшилда, који је Рендел описао као „изузетну комбинацију раскоши и породичне традиције“.

„Ово су предмети за којима би, пре 100 година, пре 150 година, тржиште полудело. Данас не добијамо много сличног материјала на продају“, напомиње Рендел.

На питање зашто се породица сада одлучила да прода ову колекцију, Рендел верује да је у питању можда „рационализација“ или „смена генерација“.

„Не живе сви као Ротшилди из 19. века, чак ни Ротшилди.“