Андреј воли да се игра бројевима и светски је шампион у менталној аритметици

Гостујући у Београдској хроници, Андреј Живановић наводи да је на Светском јуниорском првенству у менталној аритметици било 80 учесника из 15 земаља. Такмичење је трајало два сата и за то време је требало да уради неких 600 до 700 задатака. Каже да је њему требало нешто мање од два сата да све заврши.

„ За прве 23 стране сам отприлике знао шта ће бити, које ће вредности бити, а осталих шест су биле потпуно изненађење и то пријатно изненађење“, каже Андреј.

Професор Жарко Богуљић, који води школу менталне аритметике и ради у Андрејевој школи, каже да је он првенствено вредан ученик.

„То је прва ствар коју ћу истаћи код њега јер заиста ретко се среће толика мотивација и толика воља за напретком као што смо приметили код њега. Дефинитивно ту талент има своју улогу. Међутим, тачно је усвојио сав програм који ми као школа имамо, тако да сам одушевљен овим његовим успехом на такмичењу. Прошле године освојио друго место, а ове године се вратио по прво и заслужено га освојио“, наглашава Богуљић.

Андреј каже да пред такмичење мало вежба како би остао у кондицији, а уочи самог такмичења, око сат времена свакодневно. Математику воли и много му је забавно да се игра бројевима.

Професор Богуљић додаје да је код Андреја уочен таленат и добра визуелизација одмах пошто је кренуо на програм менталне аритметике.

„Пошто ми радимо на абакусу, који је идеална справа за вежбање визуелизације. Негде у самом почетку, након можда пар месеци, можете оценити са каквим типом детета имате посла. Код њега је препозната визуелизација, тако да је све остало само било имплементирати програм на прави начин. Имали смо одличну сарадњу с њим, и што је такође било битно, сарадњу са његовим родитељима, где је наставник тачно могао да каже шта је план, шта треба радити, како што боље појачати све способности, тако да дефинитивно је било задовољство пролазити тај пут с њим“, наглашава наставник.

Осим такмичења из математике, Андреј иде и на такмичења из историје и српског језика. Омиљени предмет му је историја јер, како каже, лако памти датуме. Кад порасте, желео би да постане архитекта, јер већ сада може да замисли како би изгледале неке куће и зграде.

На крају гостовања у Београдској хроници, Андреј Живановић је пожелео да поздрави своју учитељицу Јелену Игњатовић, као и своје другаре из Основне школе „Вук Караџић“ у Сремчици.