Судбина „Розентал” порцелана који су подједнако волеле и крунисане главе и социјалистичке власти

Делови богате покретне баштине коришћене у протоколарне сврхе, који су нестајали као пример политички мотивисаног брисања сећања, доводили су до губитка културног наслеђа, али и губитка националног идентитета.

Како су гала порцелански сервиси намењени за протоколарне сврхе у прошлости обавезно садржали симболе династија, владара или државе, након сваке смене власти или државних режима постајали су непожељни.

„Када је реч о Краљевини Југославији, од 1921. године, постоје записи, да се за двор Карађорђевића поручују сервиси из фабрике 'Розентал'. 'Розентал' се налази у Баварској, на самој граници са Чешком, а заправо је у то време био симбол модерности. Али свакако, сви ти сервиси који су стизали на двор Краљевине Југославије имали су традиционалну црту декорације – сервисе са кобалт-плавим, црвеним или зеленим грундом са висококвалитетном позлатом“, објашњава Биљана Црвенковић, виши кустос Музеја примењене уметности.

Нешто слично дешава се након Другог светског рата, по успостави новог режима. Од 1953. године када се формира Кабинет председника Југославије, поново се поручују сервиси из „Розентала“, али овог пута са другачијим амблемима. Од 1953. године ти сервиси су садржали, пре свега, симбол Федеративне Народне Републике Југославије, а затим од 1966. године симбол Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, додаје кустоскиња.

„Сервиси поручени за реперезентацију и за репрезентативне објекте СФРЈ имали су опет све исте карактеристике као и из претходних периода, осим декорације која полако постаје сведенија, али увек са том традиционалном нотом која је подразумевала употребу злата”, напомиње Црвенковићева.

У архиви фабрике „Розентал” чувају се подаци о наручиоцима

„Оно што је разлика у поруџбини за протоколарне намене у периоду до педесетих година и након педесетих година, јесте да сада осим трговаца, после педесетих година, који су нека врста добављача репрезентативних, луксузних сервиса за репрезентативне објекте Југославије, имамо и директне поруџбине Кабинета председника Југославије, који апсолутно у нацртима дају како би требало да изгледа један сервис за банкет Јосипа Броза Тита”, истиче кустоскиња.

Према истраживању у фабричкој архиви, која чува све нацрте, луксузни сервиси за репрезентативне сврхе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије наручују се из немачке фабрике „Розентал” чак до 1991. године. Након распада државе сервиси су остали у саставу репрезентативних објеката којима су припадали, а део колекције баштине Дворски комплекс на Дедињу и Музеј Југославије.

„Оно што јесте чињеница, да сваки пут када долази до смене власти, династија, режима, што није случај само код нас него и у свету, ти сервиси нису потребни и иду на аукције. Наравно, код нас се чувају и о томе води бригу Управа за заједничке послове републичких органа, јер се у њиховим фондовима налазе ти сервиси, али такође треба напоменути да су они део наше културне баштине и нашег наслеђа“, наводи Биљана Црвенковић, виши кустос Музеја примењене уметности.