Кућа рибе – музеј на дну мора у борби против илегалног риболова

Велики број филмова, као и цртаних филмова за децу и оне нешто старије, смештен је на дну мора. Многи од нас су као деца маштали о томе како изгледа тај свет, шта све крију дубине и колико има изгубљених драгоцености на дну мора.

Италијански рибар Паоло Фанћули је рибар активиста који се бори за очување природе и настоји да очува и заштити морски екосистем од економских интереса. Зато је створио подводни музеј у региону Тоскана у луци Таламоне који се зове „Кућа рибе“ и окупља и уметнике и предузетнике који желе да спрече илегално кочарење тј. риболов мрежом коју бродови вуку по дну мора скупљајући све што им се нађе на путу.

„Море је мој живот и за мене је био врло емотиван моменат отварања Музеја на дну мора. Да сам наставио да стављам бетонске блокове нико на то не би обратио пажњу, овако сам ставио уметничка дела и ево и ви сте ту дошли да видите“, наводи Паоло Фанћули.

Паоло је поставио разне скулптуре по дну не би ли на тај начин заштитио флору и фауну од мрежа кочара. То је његово оружје у борби против комерцијалног риболова. Скулптуре хватају мреже које се у њих уплету и на тај начин штите морски живот у том делу италијанског мора.

Четрдесет година је покушавао да убеди власти да саслушају његове разлоге и сматра да би могло да се учини много више не би ли се спречило уништавање природног станишта риба и илегалног риболова које оставља велике последице по све нас.

„Већ годинама причам исто и ништа се не мења. Ако одете у заштићене резервате попут Ђанутија, Монтекриста, Изоле делбе, Капраје, Пијаноса, тај пиратеријски риболов све уништава, они искључе ноћу сателите, спусте ланце и мреже, изгребу и униште дно мора. Крајње је време да политичари изађу на терен“, наглашава Фанћули.

Поставио је 44 огромне статуе у море на дубину од седам метара тако да могу да их запазе и рониоци. Ради се о скулптурама жена, сирена, огромних шкољки, морских звезда, стубова као из античке Грчке, људских фигура покривених алгама које је рибар тамо ставио да нико не би пецао у близини обале јер како сам Паоло каже: У кругу од три миље пецање није дозвољено.

Таква врста риболова уништава и биљку посидонију која расте на морском дну и за подводни свет је важна исто колико и за нас амазонска шума. Он је ове године на дно поставио нове четири скулптуре како италијанских уметница, тако и београђанке Маше Пауновић.

„Моја скулптура се зове Наутилус. Од нас је тражено да направимо дубоки рељеф, не тродимензионалну форму, тако да мој Наутилус подсећа на шкољку. Он није прави Наутилус него више као остатак тог подводног света. То је била идеја, да се вратимо на фосиле, да то море није приватно него да је од целе планете. Важно је да истакнемо море и његово дно јер треба да се бавимо очувањем подводних површина и биљака које ту расту“, објашњава Маша Пауновић.

Паоло на све начине покушава да освести јавност када је у питању важност живота становника мора. Његова амбиција је да достигне број од стотину статуа што би представљало не само туристичу атракцију већ и могућност да се људима објасни да уништавање морског дна чини огромну штету човечанству.

То је објашњено и у књизи под називом Кућа риба, прича о рибару Паолу, јер како он каже, важно је знати шта једемо, како је то што једемо уловљено и какав утицај има на живот на планети.