Зашто комад метала који је некада био „ферари“ плаћен скоро два милиона долара

Мада звучи невероватно, али ово није тако ужасна инвестиција као што изгледа, посебно уколико купац тражи нешто више од новца. То је комад који сведочи о тркачкој историји и, за новог власника, комад који му доноси тренутак славе.

Један од само 13 направљених, овај „ферари мундијал спајдер“ серија 1 из 1954. није био један од легендарних „Фераријевих“ V12 модела, већ је био потпуно другачијег дизајн. Аутомобил са четири цилиндра је предвиђен за вожњу по кривудавим стазама са пуно кривина у различитим правцима, где је био пожељан мањи, лакши мотор.

Победнички дизајн

„Ферари“ је освајао светска првенства 1952. и 1953. са аутомобилима овог дизајна, па отуда и његово име „Мондијал“ или „Свет“.

Познат по броју шасије, 0406 МД, каросерију је првобитно направила чувена италијанска дизајнерска фирма „Пинин Фарина“. Далеке 1954. возио га је Франко Кортезе, исти човек који је годинама раније возио за „Ферари“ све до прве тркачке победе бренда.

Компликована историја

Као и код многих старих тркачких аутомобила, и овај је имао компликован живот. Годину дана након што је израђен, фирма „Скалијети“ му је дала другачије тело, пре него што је испоручен у Сједињене Државе 1958. године.

У неком тренутку касних педесетих или раних шездесетих „мондијал“ је слупан и спаљен, не нужно у исто време. Деценијама касније детаљи су и даље нејасни. До тада је замењен и његов оригинални мотор.

Олупину аутомобила је купио колекционар „ферарија“ Валтер Медлин 1978. године и провео је последњих 45 година у тренутном стању у складишту.

Најскупљи „ферари“ до сада продат на аукцијама био је „ферари 250 ГТО“ из 1962. године, који је такође био у понуди „РМ Садебија“. Ова аукцијска кућа га је продала 2018. за 48,4 милиона долара.

„Ферари мондијал спајдерес“ у добром стању може да се прода за нешто више од два милиона долара, каже Брајан Раболд, потпредседник компанији која пажљиво прати вредности колекционарских аутомобила. Последњих година неки су продати чак и за пет милиона долара.

Вероватно би било потребно да се уложи око милион долара да би се ова олупина вратила у првобитно стање пре судара и да може да се вози, додаје Раболд. Дакле, нови власник би могао бар да поврати уложени новац. Али зарада није главни разлог зашто би неко желео да купи ову олупину.

„Продајна цена не оставља много простора за финансијску корист, али за новог власника већа награда може бити враћање овог историјског аутомобила у пређашње стање што ће бити награђено угледом међу колекционарима ентузијастима“, истиче Брајан Раболд.

У цену од 1,9 милиона долара је урачуната провизија аукцијске куће, а купац је непознат.