„Мењам ауто за козу“ – Василијев рецепт за живот
Једини начин да очувамо здравље јесте да се изборимо са страсом. Свако има свој рецепт, а како то полази за руком Василију Ковачевићу.
Гужве, семафори, саобраћај, бука – тако је живео и Василије. Цео живот провео је у центру Београда, а онда је одлучио да стан замени монтажним објектом на плацу у Великој Моштаници. Мало по мало, домаћинство се ширило и то на помало необичан начин.
„Мени мој кум да ауто на коришћење, пошто нисам могао да га возим ја њега поклоним. Тај човек га је возио, возио и онда ми га је вратио након пар година. Шта да радим са тим аутом, дам оглас мењам ауто за козу, тај ауто је вредео много више, али ја не гледам вредност свега. Тај човек је био у чуду, да га не преварим, јер ја једноставно нисам хтео новац, хтео сам животиње и стварно је то пун погодак. Сада испада да ове козе вреде много више од аута“, рекао је Василије.
Каже да нису захтевне, али су пробирљиве. Неће да једу траву покошену косилицом, па Василије мора по старински, косом.
„Не могу једна без друге, тачно вас животиња учи да треба да имамо једну заједницу. Гледам како се слажу козе са овцама и тачно се зна поредак и много може да се научи од животиња“, рекао је Василије.
Василије и даље ради у центру, а син иде у школу, а живи на селу.
"Лепо је јутро, кад се устане, кад је мирно и тихо и кад правиш распоред за тај дан. Попити кафу, ракију, шта ћемо како ћемо, ако смо кући цео дан. Лепо је вече, лепо је поподне кад имате хлад, хвала Богу, не пече ме сунце и стално дува неки ветрић, тако да увек можете да нађете неко место где би нешто направили и кад је највиша температура", рекао је Василије Ковачевић.
Василије и његове козе ускоро ће се заједно наћи и на сцени, опет необичног Моки театра. И неће далеко путовати, осим ако не крену на турнеју, у комшијском дворишту припрема се представа "Пастир".
Коментари