Како је ролна тоалет папира постала статусни симбол

У тоалетима модерних ресторана или код ваших пријатеља, све чешће се могу видети пирамиде направљене од ролни папира обавијене шљаштећим, шареним или пастелним омотима. Некада се купатило сређивало пре сликања, папир истеривао из кадра, а сада на Инстаграму инфлуенсери ролнама дозвољавају да се виде на њиховим селфијима.

Још пре више од 10 година, појавио се папир у декоративном паковању, углавном са туфницама или пругама.

Понуда се проширила на еколошке и друге поруке исписане на паковању па чак и самом папиру, а у једном тренутку папир у боји био је прави хит. Користећи рециклирани папир или бамбус, произвођачи су, најпре стидљиво, а потом све самоувереније рекламирали своје одрживе понуде.

Такви симболи етичке потрошње можда су некада били део тржишне нише, али од почетка пандемије до данас добијају на снази заједно са константним растом продаје тоалет папира. Док се неки брендови и даље могу наћи само у онлајн понуди, други су доступни у продавницама и супермаркетима.

Када је реч о рекламирању, и ту се померају границе. Тако на пример, ове недеље, у Великој Британији, лансирана је линија инспирисана „правом науком“, са сликама штенаца и порукама које су осмишљене да помогну у повећању лучења хормона среће.отражња за еко-ролнама вероватно ће додатно порасти због утицаја закона ЕУ о крчењу шума на сектор производње тоалет папира.

Већина произвођача тоалет папира погођена је законима који су ступили на снагу у мају, јер им се производња, у великој мери, заснива на свеже посеченим стаблима која користе као сировину за прављење тоалет папира.

Међутим, постоји још један фактор који утиче на улазак ролни на селфије. У питању је лични печат у ентеријеру који последњих година непрестано јача. Уређивању дома приступа се с пажњом. Кључни су фини детаљи, а то иде све до тоалет папира и дезена његовог паковања. Појединачно упаковане ролне допадају се онима који имају мање простора јер се могу видети и на фотографијама, то јест на екрану.

На исти начин на који брендиране ролне означавају одређени статус, то исто чине и минималистички брендови, чији дизајн преноси тоалет папир еквивалентан „невидљивом богатству“. Тако ролне неутралних нијанси своје порекло одају само суптилним наговештајима.

Потрошачи не оскудевају у избору украсних детаља за купатило. За око 20 фунти може се купити бочица са капима које маскирају „непријатне мирисе оштрим нотама коре цитруса и дискретног цвећа“, док су силиконске четке за клозетску шољу које се користе у филијали Клуба Сохо хауса постале култни предмет.

Чини се да је традиционални осећај срамоте који прати активности у тоалету, замењен осећајем поноса на производе који могу да учине коришћење купатила пријатнијим искуством.

Одабир једне од брендираних еко-ролни може бити облик упадљивог конзумеризма, али такође омогућава да гостима демонстрирате склоност ка заштити природе.

Идеја да ролна тоалет папира постаје статусни симбол многима је неприхватљива. Флур Робертс, шефица одсека за луксузну робу у компанији за истраживање тржишта „Јуромонитор“ (Euromonitor), истиче да потрошачи све више захтевају да компаније подрже друштвене иницијативе и смање утицај на животну средину након пандемије.

„Брендови који не само да показују посвећеност путем потраживања, већ и улажу у едукацију потрошача о различитим аспектима одрживости као што је санитација воде су они који боље пролазе код младих људи“, објашњава Робертсова.

„Можда постоји нешто привлачно код велике пирамиде од ролни“, каже Сабрина Фарамарзи, аналитичарка трендова и пита се да ли популарност таквих пирамида има везе са идејом да треба да будемо спремни за несташице попут оне на почетку пандемије.

Фарамарзијева повлачи паралелу између људи који имају довољно среће да имају оставу пуну прехрамбених производа и оних којима не прети опасност да остану без ролни.

Таквом начину размишљања одговараће више компаније које нуде паковања са не мање од 24 ролне. Тоалет папир из програма рециклаже и бамбуса није најповољнији – за једну ролну мора да се издвоји око фунте (око 135 динара).

Премијум производи у сектору папирне галантерије нису новина. Папир је био луксузан производ у време када су функцију тоалет папира обично обављали вуна, лишће или чак шкољке, ако је веровати Ричарду Смиту, аутору књиге Bum Fodder: An Absorbing History of Toilet Paper. У средњовековној Европи, богати људи би користили меку вуну, док су сиромашнији људи користили грубљу тканину.