Невероватни тунели који нас воде у подземни свет

Готардски базни тунел, Швајцарска

Са дужином од 57,09 километара и укупно 151,84 километра окана и пролаза, ово је најдужи и најдубљи железнички тунел на свету и прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.

Главна намена Готардског базног тунела је да се повећа локални транспортни капацитет кроз алпску баријеру, поготово за терет на коридору Ротердам–Базел–Женева. Не треба га мешати са краћим Готардским тунелом из 19. века или Готардским друмским тунелом.

Овај епски подвиг инжењеринга први пут је отворен 2016. године.

Готардски друмски тунел који повезује велике швајцарске градове, такође пролази на дубини од око 2.450 метара.

Лердалски тунел, Норвешка

Тунели су неопходни у Норвешкој и углавном су једини начин да се обезбеди друмска вез између бројних приморских градова и острва. Тунел Лердал – или Лердалстунелен – најдужи је друмски тунел на свету дуг 24,5 километара, а од 2000. године омогућио је најбржу везу између Осла и Бергена.

Свесни да вожња од 20 минута кроз тунел може довести до губитка концентрације, инжењери су на сваких шест километара исклесали камене коморе, са посебним плавим и жутим осветљењем постављеним тако да опонаша излазак сунца.

Тунел испод Ламанша, Велика Британија/Француска

Планови да се направи подводна веза између Велике Британије и Француске постојали су пре више од 200 година, а неустрашиви инжењери из 19. века су чак покушавали да се укопају испод Ламанша како би доказали његову одрживост.

Тунел од 50 километара први пут је отворен 1994. године, након шест година грађевинских радова и налази се на неких 75 метара испод морског дна.

Данас тунел под Ламаншом омогућава да путовање од Лондона до Париза траје нешто више од два сата, а ауто-воз пружа погодност возачима аутомобила и камиона да се укрцају у близини британске луке Фолкстон и искрцају у Калеу на француској страни.

Аквалајн Токијски залив, Јапан

Безбројна острва и огромни заливи одавно су Јапан учинили меком за градитеље тунела. Аква-линија Токијског залива, позната и као ауто-пут транстокијског залива, повезује префектуре Канагава и Чиба, без потребе да се вози око обале.

Оно што га издваја је чињеница да почиње као тунел на страни Канагаве, пре него што се издигне из воде на Умихотару, вештачком острву са одмориштем и платформама за посматрање са којих се пружа широк поглед на хоризонт Токија.

Коначна деоница до Чибе покривена је мостом, са кога ће путници моћи да виде како авиони слећу на аеродром Ханеда.

Сејкански тунел, Јапан

Готардски базни тунел је можда узео своју круну као најдужи железнички тунел на свету, али тунел Сејкан дуг 53,85 километара остаје изузетан грађевински подвиг и најдужи тунел на свету са подморским сегментом. Повезује Хоншу, највеће јапанско острво, са Хокаидом на северу. То је такође други најдубљи тунел.

Први пут замишљен педесетих година због низа трагедија трајеката, данас се користи за путничке возове, укључујући услуге шинкансен брзих возова од Токија до Сапора.

Иако су домаћи летови драматично скратили време путовања, за неизлечиве романтичаре, ово је и даље најбољи начин да стигну до магичног далеког севера Јапана.

Тунел Ајзенхауер, Колорадо

Тунел Ајзенхауер, званично Меморијални тунел Ајзенхауер – Едвин С. Џонсон, има две цеви и четири друмске траке, а налази се на западу Сједињених Држава, отприлике 97 километара западно од Денвера, Колорадо.

Тунел води међудржавни пут И-70 испод континенталног раседа у Стеновитим планинама. Са максималном висином од 3.401 метар изнад нивоа мора, то је један од највиших тунела за возила на свету. Тунел је најдужи планински тунел и највиша тачка на систему међудржавних ауто-путева у Америци.

Изазов изградње преко континенталне плоче значио је да су линије раседа откривене током ископавања.

Велики хадронски сударач, Француска/Швајцарска

Велики хадронски сударач дуг 27 километара формира тунел у облику крофне и лежи у просеку на дубини од 100 метара испод границе између Француске и Швајцарске.

Физичари користе овај најсавременији тунел да сазнају више о пореклу масе, као и да разбију тешка питања о тамној материји и тамној енергији. Честице се испаљују  у два снопа, који се затим сударају на четири одвојене тачке.

Потребна је посебна дозвола да уђете као посетилац, али можете отићи изнад земље до ЦЕРН-а, Европске организације за нуклеарна истраживања, која има фасцинантну сталну изложбу о раду хадронског сударача.

Железница Јунгфрау, Швајцарска

Једно од великих чуда инжењерства раног 20. века, железничка пруга Јунгфрау вијуга кроз тунел уклесан у неке од најпознатијих врхова у швајцарским Алпима.

Први га је осмислио Адолф Гујер-Целер 1893. и завршио 1912. године. Крећући се из Клајн Шајдега, на висини од 2.061 метар пење се кроз ручно ископан тунел у дубину Ајгера, где су две станице, Ајгерванд и Ајсмер, са којих се види северна и источна страна планине.

Путници више не могу да се искрцају у Ајгерванду, иако је већ дуго познато да планинари користе злогласни отвор Столенлох, кроз који је избациван камен током копања тунела, да стигну до тунела и извуку се на сигурно.

Данас, издржљиве душе могу да се придруже обиласцима са водичем кроз овај застрашујући отвор до најпознатијег северног крака. Тунел излази у Јунгфраујоху, између врхова Јунгфрау и Менх, на 3.454 метра. То је чини највишом пругом у Европи која је првобитно изграђена као туристичка атракција за привилеговане посетиоце.

СМАРТ, Куала Лумпур, Малезија

Малезијски инжењери су пронашли паметно решење када су вагали како да преусмере атмосферске воде даље од центра Куала Лумпура, као и да умање загушења на закрченим путевима у граду. Тако је настао СМАРТ, тунел за управљање атмосферским водама и путнички саобраћај.

Састоји се од обилазног тунела за кишницу и ауто-пута на два нивоа. СМАРТ је постао први тунел са двоструком функцијом на свету када је отворен 2007.

Ако киша постане толико интензивна да је тунел за одвод пун, онда се и путнички тунел користи за спровођење бујичних потока у резервоар Таман Деса.

У децембру 2021. године, СМАРТ је преусмерио читавих пет милиона кубних метара воде од поплава након серије пљускова у главном граду Малезије.

Тунел Гуољанг, Кина

Неки тунели се пробијају дубоко у планинама да би помогли људима да дођу од тачке А до тачке Б. Али у кинеској провинцији Хенан, тунел Гуољанг иде много сликовитијом рутом.

Изрезан унутар вртоглавих литица планине Тајханг, има 30 прозора који гледају на долину испод. Само 13 мештана Гуољанга изградило је овај живописни тунел у покушају да своје село учини доступнијим спољном свету.

Данас је постао једна од највећих туристичких атракција у Кини, иако је онима који овуда возе потребна велика доза храбрости. То што је исклесан руком значи да се неочекивано савија, спушта и вијуга. Дужина целог тунела је 1,2 километра, висок је пет и широк четири метра. Зато је веома узбудљиво када вам у сусрет долази аутомобил из супротног правца.

Тунел кроз глечер Лангјокул, Исланд

Тунел кроз глечер Лангјокул сматра највећом структуром у леду на свету коју је направио човек. Вијуга дубоко у други по величини глечер на Исланду, а налази се на два сата вожње од главног града Рејкјавика.

Што дубље посетиоци улазе у клизаве пролазе, лед постаје плављи, а нијанса му се мења због старости.

Водичи су при руци да објасне како се лед формирао, шта будућност носи са овим природним феноменима и како би се осигурало да се нико не преврне обезбеђени су крампони који се могу везати за чизме.

Тунели Куцхи, Вијетнам

Ова позната мрежа тунела на периферији Хо Ши Мина дуго је била извор фасцинације за туристе који желе да сазнају више о рату који је похарао Вијетнам током шездесетих и седамдесетих година.

Тунел Куцхи је систем тунела који се налази 70 километара северозападно од Хо Ши Мина (Сајгона).

Првобитна дужина тих тунела је била преко 200 километара, али је до данас сачувано само 120 километара.

Вијетконг је градио тунеле у које су биле смештене и болница, и менза, и кревети за борце, сале за састанке и арсенал оружја. Коришћени су као база за нападе Вијетконга на положаје САД и Јужног Вијетнама.

Упркос поновљеним покушајима америчких снага да униште огромну мрежу тунела, они су преживели и сада их вијетнамска влада одржава као споменике и туристичке знаменитости.

Париске катакомбе, Француска

Огромна мрежа рудника кречњака испод леве обале Париза датира из 12. века, када је ту копана грађа за градњу широм француске престонице.

Међутим, тек крајем 18. века постали су костурнице за сахрањивање због препуних гробаља. Данас се у катакомбама може наћи око шест милиона остатака, а кости су уредно сложене на све стране.

Делимично отворене за јавност 1874. ове катакомбе су користили и припадници француског покрета отпора током Другог светског рата, а туристи и даље могу да посете мањи део ових тунела, где их знак упозорава да улазе у „Царство смрти“.

Међутим, већи део мреже тунела остаје неприступачан, мада је познато да постоје неустрашиви истраживачи који данима тумарају под земљом истражујући мање познате делове користећи тунеле метроа и подруме на левој обали Париза.