У Београд стигли Викинзи!

Викинзи су стигли у Београд, и без бриге, долазе у миру – да представе начин живота и традицију нордијских ратника. Чланови посаде се смењују на две недеље. Има их 11 и путују у аутентичном броду чија је реконструкција трајала скоро четири године. Поново је запловио 2018. године.

„Овај брод је доживео бродолом око 980. у југозападној Норвешкој, у месту Клостад. По томе је и добио име. Није ратни, већ теретни брод. Када је пронађен, у њему је било камење које се користило за оштрење мачева и ножева. Тиме су трговали“, каже капетан брода Дан Фагернес.

Аутентични алати и технике коришћени су и за саму реконструкцију брода. Ипак, сада је много модернији, са једним од најсавременијих мотора којим се управља џојстиком.

Због нових путева и канала измењена је и рута, али је трговинска и културолошка размена као основна мисија, остала иста.

„Није нам познато све о Викинзима, покушавамо да откријемо нешто више о томе како су путовали и живели пре хиљаду година. У округу Вестфолд градимо центар Викинга. Биће то велика кућа у којој ћемо правити забаве, уз луку где ћемо градити нове бродове. Покушавамо да рекреирамо њихов живот и на копну и на мору“, објашњава стручњак за медије Хокон Ли.

Фондација која чува традицију Викинга окупила је стотинак људи. Граде бродове, плове, а неки праве и аутентичну одећу. Све је у складу са оним што је о Викинзима до сада откривено на основу истраживања.

Из Београда Викинзи Дунавом крећу ка Румунији. После готово хиљаду километара пловидбе стићи ће до Констанце која је претпоследња станица. Путовање се завршава у Истанбулу.

То је крајња дестинација и због трговинске и једне посебне традиције.

„Постоји традиција да се брод крсти, а овај је крштен водом из Босфора. Пошто се сада враћа у ту воду, у Босфор код Истанбула, поново ће се осећати као код куће“, наводи члан посаде Дидерик Капелен.

Брод ће бити део поставке археолошког музеја у Истанбулу. Ту ће остати до пролећа, када креће на ново путовање.