Кина отпочела са копањем мистериозне рупе дубоке 10 километара

Постоји много начина на које научници могу да открију шта се дешава испод Земљине површине – као што је мерење сеизмичких таласа док путују под земљом – али можда ништа није боље од стварно, стварно, стварно дубоке рупе.

Према кинеској државној новинској агенцији Синхуа, у току су радови на копању бушотине од 11.100 метара у пустињи Такла Макан на северозападу Кине.

Ово неће бити најдубља бушотина коју су људи до сада направили. Неће надмашити 12.262 метара дубоку Кољску ултрадубоку бушотину у Русији (која је сада напуштена), или нафтну бушотину БД-04А на нафтном пољу Ал Шахен у Катару, од 12.290 метара – али приближава се.

Кинески научници се надају да ће бушотина значајно побољшати наше разумевање дубоке геологије Земље, док ће се упоредо трагати и за резервама нафте и гаса, како бушење буде све више напредовало.

Кина није открила превише о детаљима бушотине, или врстама експеримената и анализа које ће спроводити када се заврши, али ће то свакако помоћи да се потврди оно што мислимо да знамо о Земљиној кори. Континентална кора се спушта до дубине од око 30 километара, тако да ни ова бушотина неће допрети до плашта.

Ово је огроман технички подухват. Бушење ће трајати више од годину дана, а за овај посао је допремљено око 2.000 тона опреме и инструмената – укључујући бургије и цеви за бушење.

Колико је тешко допрети до ових добина сведочи Кољска супердубока бушотина. Радови на том пројекту почели су у мају 1970. године и трајали до 1994. године, са укупно пет ископаних бушотина због механичких кварова и прекида.

Показало се ипак веома корисним. Научници су пронашли воду и водоник у количинама и на дубинама на којима то нису очекивали. Још једно занимљиво откриће било је присуство микроскопских фосила планктона на око 6.000 метара испод површине.

„Тешкоћа изградње пројекта бушења може се упоредити са великим камионом који вози две танке челичне сајле“, рекао је за Синхуа научник Сун Јиншенг са Кинеске инжењерске академије.

Опрема која се користи за бушење мора да издржи температуре до 200 степени Целзијуса и атмосферски притисак око 1.300 пута већи него што је на површини.

Када буде завршена, за очекиваних 450 дана (отприлике), нова рупа у Кини ће проћи кроз 10 континенталних слојева – слојева седиментних стена који се протежу преко целих континената – све до система креде, формираног још од пре 145 милиона година.