Скривени бајковити простор Краљевог двора на Дедињу

Прва просторија у коју се улази представља готово дословни цитат Теремног дворца из Кремља, престоне дворане Ивана Грозног. Једини сегмент у коме се одустало од тог цитата представљају мотиви на плафону, где је уместо ликова светитеља, као што је случај у Теремном дворцу, урађен цитат из балетске сценографије за групу Сергеја Дјагиљева, чији је аутор Леон Бакст.

У суседном Малом салону, остварена је даља разрада теме. Тема овог салона је Шехерезада, какву је својом музиком сугерисао Николај Римски Корсаков. Ова просторија била је позната под именом Ружичасти салон или Соба шапата. У њој се налази мермерна фонтана настала по узору на Бахчисарајску фонтану из истоименог дворског комплекса на Криму.

Краснов је пре доласка у Краљевину Југославију био градски архитекта Крима и радио је на ревитализацији Бахчисарајског хана. Ту је био и упознат са Фонтаном суза или Бахчисарајском фонтаном посвећеној највећој љубави моћног татарског кана Кирима Гираја, Дилари Бикеч. Верзију ове фонтане Николај Краснов преноси у Краљевски двор где је она имала функцију да означи простор као место опуштања и место медитације.

„Овде имамо једну дивну просторију која се назива Соба шапата, у коју није баш свако могао да дође на аудијенцију са краљем. Једна од највећих врлина краља Александра је била што није веровао свакоме. Захваљујући механизму жуборења воде успео је да сакрије најбитније тајне у земљи. Наиме, кад год би започео аудијенцију, откључао би фонтаницу у Соби шапата и жубор воде би онемогућио потенцијалним шпијунима који су желели да прислушкују и нешто чују од веома битних тема Краљевине Југославије“, открива Милица Марчић, водич у Дворском комплексу.

Декорација за просторију која је била некадашње место окупљања за дегустацију вина, такође је изведена из традиције руске народне уметности, такозване уметности пелеха – сликања на лаку. Овде је уместо на лаку сликано на зидовима, а за тему је послужила народна песма Женидба цара Стјепана, односно цара Душана.

У картушима се може пратити прича од намере Душанове да се жени, преко преоблачења његовог сестрића кога није позвао на женидбу да га прати и да га чува, доласка пред утврђени град Леђен где треба да се испроси девојка. Ту је и скок преко три коња и три пламена мача, све до сусрета са троглавим Војводом Балачком. У свим тим картушима примећује се врло вешт начин извођења система за вентилацију уклопљеног у општу декорације. Ова соба завршена је 1929. године, а један од бројних цитата у њој је и Његошев.

Биоскопска дворана у подруму

„То је први приватни биоскоп, али у оквиру палате на Балкану, јер је атипично за било који двор у оно време да је имао биоскоп. Зелена боја је изабрана намерно да би се створила контрарефлексија, јер је у оно време постојало такозвано 'зелено светло', тако да је захваљујући затамњењу успевали су да се прикажу мали 'мини журнали'“, објашњава Марчићева.

Поред пројекционе кабине налази се мали салон. Ово је била најприватнија просторија у којој је краљ примао само најближе личне пријатеље. То је била једина просторија у којој је било дозвољено пушење.

„Просторија за пушење искључиво је имала ту намену, евентуално би краљ у њој одиграо партију шаха или поразговарао о актуелним темама са својим пријатељима или политичарима. Углавном волим да напоменем да пријатељи краља Александра нису били политичари, него војници. Често је он умео да направи малу ‘трач партију’, како бисмо ми то рекли данас у жаргону, са војним круговима“, додаје Милица Марчић.

У подруму се налази и једино сачувано вајарско дело краљице Марије Карађорђевић.

„Сва друга њена дела су или уништена, или негде однета, једино је скулптура Витез у контемплацији имала срећу што је била лоцирана овде доле у подруму, тако да је преживела“, каже Марчићева.

Од Собе шапата преко првог приватног биоскопа на Балкану до малог салона за пушење, Краснов нас својим тотал дизајном уводи у бајковити простор сутерена Краљевог двора у склопу Дворског комплекса на Дедињу.