Човек који је зарађивао за живот кладећи се која песма ће победити на Евросонгу

Многим гледаоцима најбољи део „Песме Евровизије“ је гласање. Дванаест поена! Али можете ли да замислите како изгледа када песма одлучује да ли сте освојили десетине хиљада фунти – или изгубили кућу, пита се Тим Харфорд, водитељ подкаста на Би-Би-Сију.

Са оваквом агонијом ишчекивања суочио се Данијел Гулд 2018. године, пошто је сав новац уложио на то ко ће бити победник „Евросонга“. Како су се гласови гомилали, број кандидата се свео само на две земље – Израел и Кипар. Ко је добио више гласова публике? Данијелу је будућност зависила од тога шта ће изговорити водитељ.

Данијел Гулд је скоро читаву деценију био професионални коцкар на „Песми Евровизије“. Одувек је био велики љубитељ овог такмичења, али је 2004. схватио да од тога може да заради озбиљан новац.

То је била година када је Евровизија увела полуфинале, а Данијел је закључио да неке земље готово извесно пролазе у финале на основу гласова дијаспоре, односно да ће добити довољно поена у телегласању да би се квалификовале за финале, на основу гласова дијаспоре, односно оних у другим земљама које гласају за своју домовину. Замислите Турке у Немачкој који гласају за Турску, или Румуне у Италији који гласају за Румунију.

Данијел је кренуо да се клади уз мале квоте, на песме које су се квалификовале, рачунајући да су ове опкладе практично сигурне. Али у почетку није имао храбрости да гледа када почну да се објављују резултати.

Живећи свој сан

Победе су се низале. Године 2009, Данијел се кладио на Александра Рибака и његову песму Fairytale. Добитак је био толики да је успео да отплати хипотеку на свој стан у Кентиш тауну у северозападном Лондону. Одлучио је да напусти посао наставника историје и живи од коцкања на „Евросонгу“.

Месецима, сваке године, Данијел је живео и дисао „Песму Евровизије“ – анализирао трендове, истраживао извођаче, пратио гласине на опскурним форумима. Испитивао је све променљиве квоте на разним тржиштима, од победника преко првих десет, до полуфиналних квалификација. Трговао је овим евровизијским опкладама као што брокери тргују акцијама, покушавајући да предвиди промене у расположењу. Ово није било компулзивно коцкање – то је био немилосрдан, напоран рад и прорачун.

Сваке године, пре „Евросонга“, позајмљивао је новац у противвредности свог стана да би се кладио. Сваке године, после такмичења, враћао је дугове.

У типичној години, освојио би око 50.000 фунти које је трошио на путовање по свету. Данијел је волео „Евросонг“, волео је и путовања – живео је свој сан.

Није лако гледати у будућност. Филип Тетлок, психолог и стручњак за предвиђање, открио је да најбољи прогностичари – „суперпрогностичари" – највећи део времена проводе вагајући опречне информације. Они размишљају о вероватноћи, а не о извесности, и увек су отворени за нове доказе. Већина људи ово сматра изазовним.

Знање историје помогло је Данијелу да боље разуме односе међу земљама. Путовања су му изоштрила осећај за поп културу широм континента. Чак је написао и чланак за Би-Би-Си о томе шта би улазак Аустралије на такмичење могао да значи.

Покривао је сваки угао такмичења. Гледао пробе, анализирао сценографију и поставку камера. После полуфинала, пратио је које песме су биле популарне на Гугл трендингу, Спотифају или Јутјубу. Разматрао би редослед такмичара. Јер због ефекта „пристрасности“ гласачи обично забораве песме које су изведене раније. Затим, „принцип контраста“ каже да ће се брза, забавна песма више истаћи после неколико спорих балада.

Данијел је био бриљантан у одмеравању таквих трагова. Али ниједан професионални коцкар не успева да све глатко добије.

Права финансијска катастрофа

Професионалци себи не смеју да приуште да буду тврдоглави. Морају да увиде своје грешке и брзо делују како би што је могуће више ублажили губитак – то јест, да се кладе на супротан исход. Данијел је такође био добар у томе.

Али 2018. године открио је да не може да делује довољно брзо. Мислио је да песма са Кипра – Fuego, од Елене Фуреире – нема шансе. Месецима се кладио против ње.

У међувремену, највише је улагао на чудну песму из Израела – Toy, од Нете. Мислио је да је то баш оно за шта ће се публика определити. Када је завршено полуфинале, Данијел је схватио да је погрешио у погледу кипарске песме. Гледаоцима се допала песма.

Данијел је одмах отишао у кладионицу како би се колико-толико заштитио. Кладивши се сада на Кипар, смањио би свој потенцијални губитак ако би песма Fuego победила.

Али квоте су се пребрзо промениле да би Данијел могао да се извуче. На његов ужас, био је суочен са стварним ризиком од финансијске катастрофе.

Ако би Кипар победио – што се сада чинило страшно вероватним – морао би да прода свој стан. Забезекнут је посматрао процес гласања који се полако одвијао.

Љубитељи „Евросонга“ знају како се ова прича завршила. Данијел се извукао. Израел је победио. Поново је могао да дише, и лепо је профитирао због раног предвиђања да ће се гледаоцима допасти Нетина песма. Могао је да оде на пут око света и да све врати следеђе године и све понови.

Нажалост, ситуација се није тако одвијала.

Касније те године, Данијел је почео да пати од главобоље. Затим је у децембру 2018. године, на путовању, изненада преминуо – у 43. години.

Обдукција је показала да је имао тумор на мозгу. Није имао појма да га има.