Лутка из Трста – дах луксуза у југословенским домовима средином 20. века

Половином прошлог века биле су јако популарне велике лутке, познате као „лутке из Трста“. Биле су ливене од тврде пластике, високе између 50 и 100 центиметара. Имале су руке, ноге и главу које су могле да се померају, стаклене очи које су се склапале када се лутка положи. 

Неки од модела су имали и механизам са снимљеним звуком – када се лутка исправи говорила би „мама“. Те су лутке представљале, не децу, већ одрасле девојке и жене и нису биле предвиђене за игру. Имале су гломазне фризуре, углавном пунђу украшену цветићима и машницама. Биле су нашминкане, имале су танко исцртане обрве и намазане нокте. Одевене су у раскошне хаљине, као барокне принцезе.

„Те лутке су биле вредност и неизоставни сувенир готово свих који су путовали у Трст, исто као и гондоле од пластике. Оне су доносиле дах луксуза у домове купаца, а најчешће су се постављале на брачне кревете у спаваћим собама. То није био наш домаћи изум, већ врло распрострањена мода у свим земљама централне Европе, медитеранским земљама и наравно у бившој Југославији. Ове лутке се нису поклањале деци за игру, већ одраслим женама и девојкама – мужеви су куповали супругама, младићи девојкама и пријатељице једна другој, врло често. Постојао је и обичај да се поклањају невестама као свадбени дар за срећу у браку и украшавање спаваће собе“, наводи Даниела Пејовић, кустоскиња Музеја науке и технике.

Лутке из Трста често су називане „бамболама“, луткама „италијанкама“ и луткама „наполитанкама“. Производиле су се у фабрици „Санта Ђулета“, у истоименом граду у Ломбардији. Све је почело 1936. године, када је чувена фабрика лутака „Фата” из Милана са целокупном већ успешном производњом, пренета у град Санта Ђулета. Захваљујући успешној производњи у наредној деценији отворено је још много фабрика лутака у Санта Ђулети, те је назван „градом лутака“. Од 2005. године у овом граду се налази и музеј “Museo della Bambola" Санта Ђулета у коме су изложене лутке овде произведене.

Лутке из Трста могле су да се купе само у Италији до 1962. године, када су почеле да се увозе код нас. Продаване су у Робним кућама „Београд“ и биле су изузетно скупе. Шездесетих година у Италији су достизале цену од 10.000 лира, што је износ који је превазилазио висину једне плате.

У Музеју науке и технике налазе се две „бамболе“ или лутке из Трста, добијене на поклон. Једна је тренутно на рестаурацији, док друга, из 1956. године, још увек чека на тај процес.

„Лутка је пре свега растављена и очишћена сапуном и водом. Њене одевне комбинације, такође, су очишћене сапуном који је предвиђен за конзервацију текстила, а назад је за хаљину пришивена чипка. Луткина нога је у горњем делу имала пукотину која је испуњена одговарајућим гитом у неколико фаза, а потом је ублажена акрилним бојама и на овај начин је реконстуисан бојени слој. Фризура је благо усисана и нежно подешена на своју оригиналну позицију. Није било много интервенција на луткиној глави. Реконстурисали смо бојени слој на образу, ‘ер браш’ техником, исто акрилним бојама. Хаљина, нажалост, није оригинална. Оригиналне хаљине су на тим луткама биле много луксузније, раскошније, различитих боја, пуфнастије, од различитих слојева материјала. Ципелице и машна на њеној глави су оригиналне“, напомиње Сања Мајсторовић, рестаураторка Музеја науке и технике.

Лутке из Трста представљају посебан социолошки и антрополошки феномен. Врло често су предмет истраживања разних научних дисциплина – било да је у питању анализа њиховог кич дизајна или чак довођење у везу са праисторијским женским култом или у везу са женским богињама каснијих историјских периода, оне су и даље интригантне.