Даниелу из Бразила у Србији све прија, само не може да се навикне на снег

Љубав према футсалу Даниела је чак из Бразила довела у Србију о којој није знао много, па ни да ће га сачекати снег који пре тога никада није видео. Иако је почетак био тежак, брзо се, каже, прилагодио, а убрзо упознао и жену свог живота због које је заволео и домаћу кухињу.

„Кад сам дошао на аеродром био сам само у дуксу, а већ пада снег напољу. Bио је хаос. Све ми је друго. Jезик нисам знао. храна је другачија у Бразилу. Најтеже ми је била клима, а најлакше ми је било на терену да играм фудбал. И језик је много тежак. Ја волим све да једем у Србији, пасуљ, мусака“, каже Даниел Маринхо де Соуза.

Ведар и насмејан момак убрзо је стекао симпатије свих својих клупских другова који су се трудили да му боравак буде што пријатнији. Без знања спрског, а и енглеског језика, комуникација је била тешка, али се решење пронашло.

„Речник он, речник ми – па онда смо тражили речи и споразумевали се. Први пут је видео снег у Србији. И била је једна од занимљивијих прича. Узео је снег у руке, па га бацио, 'хладно, хладно'. Али је јако вредан и добар момак, брзо смо се зближили и водили смо га свуда“, прича Младен Коци.

Од родног Рио де Жанеира, Даниела дели скоро десет хиљада километара, а да се у нашој земљи сада осећа као домаћин, говори и то што је љубав према Србији пренео и на породицу.

„Ово је моја земља, наравно да ће Бразил увек да буде моја земља, тамо су ми мама, тата и породица тамо исто. Да вам кажем да и моја мама исто навија кад игра Ђоковић, па и кад је било Светско првенство моја мама је навијала за Србију и ја сам исто навијао за Србију. Србија је моја друга земља исто као и Бразил“, тврди Даниел.

Са лозничким футсал клубом, Даниел је успео да освоји дуплу круну, али и заигра у Лиги шампиона. Све тријумфе славио је, каже, уз српску народну музику.