Круне српских владара крију раскош и богату историју

„Круна Јелене Анжујске, француске принцезе и супруге краља Уроша Првог, жене која је родила краљеве Драгутина и Милутина је женска круна византијског типа. Сви наши владари имају круне византијског типа“, истакла је Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.

Истиче да су женске круне отвореног типа, а мушке су затворене до деспотовине. У деспотовини, деспот Стефан Лазаревић и деспот Ђурађ Бранковић имали су отворене круне, као и Твртко Први.

„До сада смо реконструисали круне цара Душана, краља Милутина, Јелене Анжујске, деспота Стефана Лазаревића и круну царице Јелене. Посао је студиозан јер су круне изгубљене и однете, сем једне која се чува у Патријаршији“, навела је директорка музеја.

Од скице до реализације круне

„Да бисте урадили реконструкцију једне круне потребно је да имате писани или ликовни запис. Круне које су урађене пратиле су ликовне записе односно фреске у манастирима. Круне су од камења и бисера, сребра, злата. Потребно је свести све димензије са фресака на реалну вредност. То раде јувелири, филигранисти и златари са којима ми сарађујемо", рекла је директорка.

Истиче да су круне тешке, да су од сребра 925 које је никловано и позлаћено. Сви бисери су прави и слатководни, а драго камење је узгајано из прашине у вештачким условима. Сваки владар имао је по неколико круна. Коришћено је око 13 техника током израде и све је рађено на старински начин. Свака круна се ради око шест месеци.

„Изложба круна и других вредних ствари које су припадале српским владарима наћи ће се на изложби у марту 2023. године у Историјском музеју Србије, на Тргу Николе Пашића 11. Сви експонати биће део сталне поставке, који ће свој нови дом добити у некадашњој згради Главне железничке станице у Београду. Цео пројекат покренуо је Историјски музеј Србије под покровитељством Министарства културе", рекла је Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.