Бифон сервис – Бели двор чува изузетно драгоцену и ретку колекцију ремек-дела у порцелану

Бифон сервис који се чува у Дворском комплексу на Дедињу изузетно је драгоцено и ретко доступно културно добро, ремек-дело примењене уметности. Настао је у чувеној Краљевској мануфактури порцелана у Севру. Сервис по својим карактеристикама представља прворазредни пример француске мајсторске и уметничке виртуозности 18. века и раритет европске примењене уметности.

„Сервис, у ствари, представља прву енциклопедију птица на порцелану, инспирисану енциклопедијом грофа Бифона, једног од најзначајнијих орнитолога 18. века. Настао је у периоду од 1777. до 1782. године, по самој жељи грофа Бифона који је имао намеру да енциклопедију, своје дело, представи на порцелану. Његов пут, када говоримо о историји самог порцеланског сервиса, од Француске ишао је ка Шпанији. До 1781. године настајао је искључиво за фабрику, све до тренутка када брат Луја Шеснаестог, гроф Артоа, креће у Шпанију на двор и тада тај сервис, заправо, добија своју намену – требало је да буде поклоњен шпанском краљевском двору“, наводи Биљана Црвенковић, кустоскиња Музеја примењене уметности.

Из Шпаније сервис долази до Енглеске, а 1935. године откупљен је за Бели двор на Дедињу, посредством и на иницијативу кнеза Павла Карађорђевића. Сервис је иницијално имао 180 делова, међу којима и резервни комади, али и фигурине које су служиле за украшавање самог стола.

„У Белом двору се налази 140 предмета, а ми у Србији данас чувамо највећи део тог сервиса. Сервис није значајан само за нашу културу, већ је у светским и европским оквирима једно од најзначајнијих дела у порцелану – као прва енциклопедија на порцелану и зато што је настао у мануфактури у Севру у време просветитељства“, додаје кустоскиња.

Утицаје просветитељства на уметност можемо видети управо на Бифон сервису. Његов креатор, гроф Бифон, сматрао је да култура обедовања, поготово на двору, подразумева одређене теме. Желећи да иницира тему орнитологије и на неки начин олакша конверзацију, намера грофа Бифона била је да владару и највишем слоју аристократије кроз визуелну презентацију приближи своје дело и достигнућа.

Како је за прилагођавање енциклопедијске графике и слика димензијама порцеланског сервиса било потребно велико умеће, на Бифон сервису радило је више од 13 уметника – академских сликара, златара, занатлија, моделара и вајара. Будући да нису сви школовани уметници имали прилику да постану блиски елити и аристократији, налазили су посао управо у оваквим мануфактурама којима су били неопходни.

Сервис је морао да буде усклађен и са ентеријером двора и то је могуће пратити кроз изторију од 18. до 20. века.

„Треба истаћи да је фирма која је радила дизајн енетеријера Белог двора, обавезно укључивала Севр порцелан. То није случај само са Белим двором, него и са Белом кућом у Вашингтону и са другим примерима дизајна ентеријера. У многим случајевима то су биле копије, али у овом случају је био оригинал. Осим у Белом двору и у другим деловима света се чува овај сервис, пре свега у Бакингемској палати, мислим да постоји три предмета. У Паризу, у Лувру чува се шест предмета из овог сервиса, а музеј у Бостону чува неколико комада овог сервиса. Дакле, оно што је јако важно, ми имамо највећу сачувану целину тог сервиса“, наглашава Црвенковићева.