Мирјана је „прогутала перушкицу“ и постала прва жена соколарка у Србији

Пре две године о грабљивицама није знала ништа, данас се Мирјана не одваја од свог јастреба. Соколаркин првенац стигао је у Шабац као птић од 15 дана, сада има 10 месеци и зове се Ринго Стар.

„То није кућни љубимац, то је партнер. То је птица која је одлучна, која је јака, дивља у срцу, храбра. Она не може да се припитоми, она је мене прихватила као другара, а не као газду. Више смо ми њима слуге него они нама, то је поента свега“, објашњава соколарка Мирјана Николић.

Помоћ повређеној ветрушки, стоматологу по струци је била увертира, а онда се заинтересовала за пернати свет и супругову опчињеност грабљивицама. Од бриге до терена сада све раде заједно, једини су брачни пар званичних соколара.

„Апсолутно срећан муж. Не морам да је наговарам да идемо на скуп, у лов. Дама је, било је мало незгодно да ли ће бити прихваћена. Она је сад другар, идемо заједно и она сад више форсира да идемо на те скупове, дружења него ја“, открива Мирјанин супруг, Милан Јеремић.

„Ништа ми није тешко. Ни километри које прелазимо, ни блатњаве ноге, ни киша која пада, ни ветар који дува. Једноставно са њима се осећам као међу својима“, додаје Мирјана.

Уместо салонки, пре купи ловачку опрему. Нема дилему између одласка на море и соколарских скупова. Волијеру у дворишту у центру Шапца су брижљиво планирали. Слободно време подређено је јастребу.

„И онда тако човек прогута перушкицу, како наши соколари кажу и то је крај ту нема више назад. Нека конекција је између нас. Страха не сме да буде. Ако има страха онда није то то. Једноставно то је осећај, осећати птицу како је и шта расположена. Ево, он је сад опуштен, мало се биба, намешта своје перје, значи да му је океј, уживам“, каже Мирјана.

За себе каже да је соколарка приправник. Много је научила, има воље и љубави на претек. Нада се новим дамама у друштву и остварењу плана, уписа српског соколарства на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.