Светски дан фламенка – плес за који треба имати душу

На Тргу Републике у Београду данас је, на Светски дан фламенка, организован јавни час те шпанске традиционалне игре. Посетиоци су уживали у плесу, страсти и удварања, који употпуњују певање, свирање на гитари и ритмично пљескање рукама.

Фламенко је настао у Шпанији и има дугу историју. Данас је популаран широм света. Занимљиво је да у Јапану постоји више академија, него у Шпанији, на којима се учи овај плес.

Термин који се најчешће везује за фламенко је Tener duende („имати дуенде“), што значи „имати душу“. Уметнички и музички израз посебно је изведен из дуенде што значи вила, гоблин, мистично створење шпанске митологије.

Према речнику Шпанске краљевске академије el duende у Андалузији је мистериозно и неописиво биће. Федерико Гарсија Лорка, на свом предавању Teoría y juego del duende, потврђује ту неописивост, дефинишући је Гетеовим речима: „Мистериозна моћ коју свако осећа, а коју ниједан филозоф не може да објасни“.

У фламенку, el duende превазилази технику и инспирацију, према речима Лорке: „Да бисте га пронашли, не постоји ни мапа ни вежба“. Када неки уметник фламенка доживљава долазак овог мистериозног бића, користе се термин имати, певати, играти или плесати дуенде.

Фламенко је настао у 16. веку у Андалузији између Севиље, Кадиса и Хереса, а за његов настанак су били пресудни Арапи, Јевреји, Цигани и Андалужани. Настао је мешавином циганске музике и народне андалузијске музике, која је и тада иза себе имала дугу традицију певања уз гитару. С обзиром на то да је у време његовог настанка у Андалузији владало велико сиромаштво, сматра се да је он пре свега настао као нека врста јадиковке.