Рестаурација „Алегорије склоности“, дуго скриваног акта који је морао да буде покривен да би био изложен

Женски акт у природној величини „Алегорија склоности", насликала је Артемизија Ђентилески, за који се верује да је аутопортрет уметнице из 1616.године. Њен рад је допринос барокној уметности која добија све већу пажњу у уметничким круговима, у свету уметности којим доминирају мушкарци. Рад је представљен на узложби 2020. године у Националној галерији у Лондону.

„Преко ње можемо да разговарамо о томе колико је важно обновити уметничка дела, колико је важно вратити приче жена у први план", рекла је Линда Фалконе, координаторка пројекта "Artemisia Up Close". 

Дело Алегорија склоности првобитно је била наручена за породичну кућу Микеланђела Буонаротија Млађег, пранећака славног уметника.

Зграда је касније постала музеј "Casa Buonarotti", а слика је до скоро била изложена на плафону у позлаћеном раму.

Када је водећи конзерватор Елизабет Вик уклонила слику крајем септембра, са ње је скинута прашина стара 400 година.

Виков тим рестауратора користи ултраљубичасто светло, дијагностичко снимање и рендгенске зраке у процесу рестаурације дела. Пројекат може да се погледа у музеју "Casa Buonarotti", до 23. априла 2023. године.

„Након лошег искуства са својим силоватељем који је у Риму осуђен на осам месеци затвора, уметница се као горда жена враћа у Фиренцу где добија наруџбину да наслика нагу фигуру у целој дужини плафона у Casa Buonarotti. Неко други би био сломљен овим искуством, али Ђентилески не", истзакла је рестаураторка Вик.

Док је била у Фиренци, Ђентилески је добијала и наруџбине од породице Медичи. Њен препознатљив, драматичан и енергичан стил се појавио, узимајући инспирацију од најпознатијег барокног сликара тог времена, Каравађа. Многе њене слике приказују женске хероине, често у насилним сценама и често голе.

Имала је 22 године када је насликала „Алегорију склоности", коју је наручио Микеланђело Буонароти Млађи. Други члан породице, Леонардо Буонароти, одлучио је да га улепша како би заштитио сензибилитет своје жене и деце.

„Ово је једна од њених првих слика. У фирентинском контексту, то је била њена дебитантска слика, исте године када је примљена на Академију цртања, која је у то време била прва академија цртања у Европи", истакла је Фалконе.

Са млађим Микеланђелом као њеним покровитељем, Ђентилески је ушла у културни миље тог времена.

„Могла је да се дружи са Галилеом и другим великим мислиоцима. Тако је ова готово неписмена жена одједном била на универзитетском нивоу, стварајући уметничка дела која је тада, ценио велики војвода.И од тада је постала дворски сликар", навела је Линда Фалконе, координаторка пројекта „Artemisia Up Close".