Српски рониоци пронашли потопљени тенконосац Југословенске ратне морнарице

У апсолутној тишини, на највећој дубини мора, до које се у хрватским водама стигло, посебном техником роњења, српски рониоци пронашли су изгубљени брод Југословенске народне армије. На зарон су кренула два пара ронилаца. Није ишло глатко, па је Мирко Бевења у воду морао без колеге.

„Услед свих тих техничких проблема ја сам био у приличној журби. Скачем у воду. Видљивост на дну је била 7 до 10 метара. Долазим до објекта. Објекат није био оно што сам очекивао. То сам видео одмах. Међутим, пошто немамо доле много времена, почео сам одмах са снимањем. У том моменту мислио сам да се налазим на на прамцу брода, видим неки командни мост, снимам тај део и крећем даље“, објашњава Мирко Бевења.

„Ту видим једну лансирну рампу. У суштини, тада почињем да размишљам у правцу тенконосца, пошто смо знали да на тим локацијама постоје већ два три потопљена тенконосца“, додаје ронилац.

Тенконосаца је у ЈНА било тридесетак. Могли су да превезу три тенка или 200 војника. Коришћени су за десант и постављање мина. Онај који су рониоци пронашли код Виса, потонуо је у зиму 1976. услед јаког невремена. Свих 25 чланова посаде спасао је трговачки брод који је чуо позив упомоћ. Тај случај означен је као војна тајна.

Поред тенконосца, ова екипа ронилаца ронила је и неколико великих бомбардера из периода Другог светског рата, јер је за време рата на острву Вису био велики аеродром.

Преко недеље су ИТ-јевци, инжењери, микробиолози, а недеља им је резевисана за зарон. Велике дубине за њих су привилегија. До сада су открили подводне објекте, олупине бродова, авиона. Нису заобишли ни пећинске системе.

„Уколико сте се баш заљубили у роњење и уколико су вам границе које рекреативно роњење поставља постале прилично ограничавајуће и желите да идете дубље, желите да останете дужи временски период на тој дубини и правите комплексиније и захтевније зароне, онда је техничко роњење логичан избор“, наглашава Дубравка Вејновић, из ронилачког клуба „Тритон“.

„Увек када завршимо са неком експедицијом остаје неки траг, остаје нешто што може да се подели са осталом ронилачком сценом па и јавношћу“, каже ронилац Дане Џепчевски.

Ронили су широм света. Ипак, црногорске и хрватске воде најбоље познају. Роне и по Србији. Крупајско врело највише памте. Зиму ће искористити за обуку и планирање наредне експедиције. Кажу да планова имају више него времена. Остају тајанствени - наредну локацију не откривају.