Велика зграда као мало село - београдски солитери су занимљивији него што мислите

У солитеру на Црвеном крсту живи око 450 станара и преко 80 паса - па у шали кажу, да су право мало село. Стално се нешто дешава, једни одлазе, други долазе, сви имају жеље, примедбе и сугестије.

Изазови су бројни, а организовати Скупштину станара на којој ће бити сви присутни је - скоро немогуће. „То никада није могло, јер нас има као Kинеза", каже станар Данило Ђурасовић.

„Овде посао у многоме олакшава портирска служба. Ми гласања и одлуке везано за стамбену заједницу вршимо преко портира. Тако да је то наша олакшавајућа околност, иначе би било јако тешко. Морали би ићи од стана до стана", објашњава управник зграде Сергеј Божовић.

Центар су целог краја, јер имају и нуклеарно склониште, простор за дружење и чуваре.

„Зграда је изграђена 1978. године. Kомшилук и са једне и са друге вертикале зграде има 143 стана укупно у овој целој згради. Било је једном у новинама под називом - Велика зграда и једно велико село. Данас је много другачије. Старији људи су отишли, или су дали станове под кирију. Тако да се ми мало познајемо", испричала је станарка Даринка Кнежевић.

„Пијемо кафу, седимо, завитлавамо се, причамо вицеве оне старе о Муји и Хаси и буде нам фино", додаје комшија Ђурасовић.

У једном су, ипак, сложни, управнику, кажу, треба дати - орден. Није лако, али само договор, каже управник, кућу гради. Безбедност станара и одржавање зграде су приоритети.

„Временом сам огуглао, тако да је мени све то нормално. И оно што није нормално, мени је постало временом нормално", каже управник Божовић.

Они на последњем спрату у једном су, кажу, срећници. Они имају најлепши поглед. Види се скоро цео Београд. 

„Панчево, Фрушку Гору и овамо све према ауто-путу према Нишу. Увече тек, то се човек не може описати, мора да дође да види како то изгледа. То је нешто фантастично, а нарочито када се слави Нова година или тако неки празници, па кад буде ватромет", прича Ђурасовић.

Kажу да није лако када се поквари лифт, када су земљотреси, селидбе, поправке или када је потребно позвати хитну помоћ. Понекад их избегавају и пријатељи који се плаше висине.

„Kад је потрес баш је фино, љуљају се лустери, седиш, пушиш цигару и баш те брига. Сићи не можеш и то је то", испричао је станар Ђурасовић.

Ипак, све ове повремене муке се, кажу, забораве, јер воле овај солитер, а многи су у њему и одрасли.