Градске баште на крововима и терасама, међу стамбеним зградама

У Сланцима, селу покривеном пластеницима башту гаји 18 људи, породица. И већ су свашта обрали. Могу нешто и да засаде, али људи су или на послу или је велики верски празник. Авантуристи, докони људи, рече нам комшија, а уствари ово је баштенска заједница или башта за урбане просторе.

„У оквиру једне заједнице која има више таквих парцела, велики простор је испарцелисан на мањи и додељује се људима који желе да гаје поврће најчешће на годину, две, а они заједно деле инфраструктуру", истакла је Сабина Керић, Удружење грађана "Еконаут".

На тераси иза пословног простора, у сред зграда, између Ломине и улице Гаврила Принципа, постигли су медитеранску башту, пуну зачинског биља. Иако су каже, лењи баштовани, јер више воле дружење и рекреацију, овакве парцеле су исплативе.

„То је добро за локални биодиверзитет локалних опрашивача кокји су битни за храну, карика која је тренутно најслабија. Београд им пуно пчела", рекла је Сабина Керић.

А воле наши људи да раде, чепркају, моћни су кад нешто одгаје у башти и уберу. Ко зна колико их је на Ратном острву, Кошутњаку, Бањичкој падини, између новобеоградских солитера, где год су искрчили шибље и пронашли кутак који нису заузели инвеститори.

Шатор, импровизовано склониште, нешто алата, канте или црево за воду и највише мир и тишина одликује београдске баштоване. Гаје, према проценама, око 100 хектара, шта год хоће или успева, али то је некако спонтано.

Попут одлуке о сплавовима или угоститељским баштама, град би могао да донесе пропис којим дефинише простор, начин поделе грађанима, рецимо, конкурсом на две године, кажу у удружењу које помаже баштованима и у раду и у организацији.

Планирају се баште на тераси и крову, али то су урбанистичке баште, тичу се енергетске ефикасности. Ово су баште за нашу душу, заједничке, али могу да олакшају кућни буџет здравом храном, поготово у ери кад је прескупа. То је и начин да се вратимо завичају, ако већ не можемо у село.