Могу ли нам кристали решити животне проблеме

Неким људима можда делује необично зашто постоји таква фама око кристала. Али треба имати у виду да они који верују да ови минерали поседују неке посебне карактеристике нису девијантни. Како наводи професор религијских студија Џозеф Лејкок са Универзитета у Тексасу, њихове идеје о кристалима потичу из шире традиције зване „метафизичка религија“ која је одувек била део духовног пејзажа многих култура и цивилизација.

Више од камења

Технички, минерали су природна једињења настала природним (геолошким) процесима, карактеристичног хемијског састава, строго уређене атомске структуре – кристална решетка – и различитих физичких карактеристика. Кристали који се продају у продавницама познати су као идиоморфни кристали јер имају добро дефинисане површине.

Вековима су људи кристалима приписивали посебна својства. Научник Карл Саган, у својој књизи Свет уклет демонима (The Demon-Haunted World), прати историјат њихове популарности све до серије књига које је осамдесетих написала Кетрин Рафаел, која је 1986. године основала „Академију напредних уметности лечења кристалима“.

Кристали нису само камење које је привлачно на први поглед. На пример, кварц најважније место заузима у производњи кварцних или кристалних осцилатора који престављају електрични склоп који користи механичку резонанцију вибрације кристала како би створио електрични сигнал врло прецизне фреквенције. Такође, као што скептици наглашавају, не постоји ни један доказ да кристали могу донети здравље, просперитет или било која друге благодети које им се иначе приписују.

Ископавање метафизичког

Ипак, кристали су део шире традиције зване метафизичка религија, термин који је сковала историчарка Кетрин Албанез.

Метафизичка религија укључује модерне New Age покрете – магловит миље алтернативних духовних веровања и пракси, као што су синхроницитет или парапсихолошке способности. Старије традиције као што је месмеризам – идеја да људска бића емитују магнетну енергију која се може користити за лечење, и спиритуализам, веровање да медијуми могу да комуницирају са мртвима, такође потпадају под метафизички кишобран.

Албанезе приписује четири карактеристике метафизичким традицијама – преокупацију умом и његовим моћима; „подударност“, или идеја о скривеним везама између ствари; склоност размишљању у терминима енергије и кретања; и чежња за спасењем схваћена као „утеха, уточиште, терапија и исцељење“.

„Заразна магија“

Метафизичке идеје о кристалима показују сваку од ових карактеристика.

Док су кристали физички објекти, а не мисли, многи заљубљеници у кристале препоручују „чишћење“ и „пуњење“ кристала кроз визуализацију и друге медитативне технике. Дакле, ум игра кључну улогу у духовности кристала, као и у другим облицима метафизичке религије.

Та повезаност се односи на веровање карактеристично за многе окултне традиције да и обучни предмети поседују тајне квалитете или везе са другим стварима. Класичан пример је астрологија, која успоставља везу између нечијег дана рођења и одређених особина личности.

Метафизичке тврдње о кристалима такође одражавају веровање у постојање ове везе. На пример, једна од промотерики и продаваца кристала описује позитивне квалитете раличитих кристала, тако што по њеном мишљењу хелиотроп познат као „камен крви“ одржава добро здравље, розенкварц помаже у љубави, а ружичасти манганокалцити су добри за спавање.

Данашњи заступници кристала често користе речи попут „енергија“ и „вибрације“ када представљају своје идеје у научном регистру. Када говоре о енергији кристала они заиста мисле да они имају одређени утицај на извесном растојању.

Ван научног контекста, логика енергије и вибрација је још један облик онога што је антрополог Џејмс Фрејзер назвао „заразном магијом“ који се среће у многим културама, где се верује да једноставно стављање једне ствари поред друге изазива ефекат.

Извор осуде

Коначно, метафизичка религија тежи да се фокусира на решавање проблема у овом животу, а не у загробном. То укључује здравље и просперитет, али и емоционални раст и благостање.

Ово је велика разлика од традиција попут хришћанства које наглашавају спасење на небу. То је такође фактор зашто су метафизичке идеје стигматизоване упркос њиховој популарности.

Протестантско хришћанство, на пример, је историјски одбацивало многе облике материјалне религије, или предмете са религиозним значајем, као сујеверје. Зато се дешава да они који верују у духовност кристала буду етикетирани као прости, похлепни или чак и као богохулници.

Ипак, мада тврдњама о скривеним својствима кристала недостаје научна валидација, то исто важи и за хришћанство и друге главне религије.