Први трамваји у Београду – били намењени и покојницима, нижи од метра плаћали упола цене

Прва линија била са коњском вучом

Први трамвај у Београду био је са коњском вучом, која је ишла од Савског пристаништа до Славије.

Траса се простирала од полицијског комесаријата до Железничке станице, а потом данашњом Немањином и Ресавском до Официрског дома.

Одатле је до Славије коришћена пруга линије, која је саобраћала од Калемегдана.

Трамвај су вукла два коња, која су се смењивала на два сата, а заустављали су се када би путник махнуо. 

Превоз покојника трамвајем 

Крајем исте године изграђена је и пруга са коњском вучом од Теразија преко данашњег Трга Николе Пашића, затим Булеваром Краља Александра и Рузвелтовом улицом до Новог гробља.

Осим путника, на овој линији је био планиран и превоз покојника. 

Нижи од једног метра плаћали карту упола цене 

Цена једне вожње износила је десет пара динарских, наводи Александар Зајц из Удружења историчара аутомобилизма. Војници "до наредника закључно", путници нижи од једног метра висина и деца до девет година плаћали су упола цене, док за "децу која се држе у крилима" није наплаћивана вожња.

Карте нису плаћали поштари, ватрогасци и полицијски службеници. Тадашња бирократија имала је такође аутентичан попуст – "Општински службеници не плаћају карту када иду службено, али да их не буде више од четири у једном возилу".

Електрификација 

Предуслов за увођење електричних трамваја била је изградња електричне централе која је завршена августа 1893. године. Наредне године је и покренута прва електрифицирана линија, а до краја 1905. године све линије биле су на струју.

Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија, на којима су радила 24 трамваја и 12 приколица и којима се те године превезло укупно 7.500.000 путника.

Трамваји су се превртали у Риге од Фере 

Први електрични трамвај кретао се пругом која је од Светосавског дома у Душановој улици ишла кроз улице Риге од Фере и Градско поље поред Калемегдана до Пристаништа.

Стрма улица Риге од Фере била је узрок неколико превртања трамваја тако да је 1912. године траса из ње пребачена у Кнез Михаилов венац (доскорашња улица Тадеуша Кошћушка, данас Пијарона де Мондезира).

Дванаест трамвајских линија

У Београду данас постоји 12 трамвајских линија: 2 (Пристаниште - Вуков споменик - Пристаниште), 3 (Омладински стадион – Кнежевац, привремено не саобраћа), 3Л (Ташмајдан – Железничка станица "Топчидер", привремено не саобраћа), 5 (Калемегдан Доњи град – Устаничка), 6 (Ташмајдан – Устаничка), 7 (Устаничка – Блок 45), 9 (Бањица – Блок 45), 10 (Калемегдан Доњи град – Бањица), 11 (Калемегдан Доњи град – Блок 45), 12 (Омладински стадион – Баново брдо), 13 (Баново брдо – Блок 45), 14 (Устаничка – Бањица). 

На улицама данас саобраћају трамваји чехословачке компаније ЧКД Татра, затим трамваји Дуваг ГТ6 који су увезени из Немачке, као и трамваји шпанског произвођача Каф.