Сви који скупљају сличице знају да се дупликати размењују код Теразијске чесме

Урош Милосављевић не сматра себе колекционаром али стицајем околности има завидну колекцију албума светских првенстава. Није баш сваки комплетирао, али се овако на једном месту не виђају често.

Почео је са попуњавањем пре скоро 50 година и од тада није престао, нити је ентузијазам попустио. И данас са истим жаром отвори кесицу, а остао је и понеки трик у рукаву. Некада је ипак, каже, све изгледало другачије.

„Први албум је овај из 74. кад сам још као четворогодишњи клинац са ћалетом ишао у продавницу. Тад су се куповале целе репрезентације, на масном папиру, у бакалници локалној, 'Вишњици'. И онда дођеш кући и лепиш целу репрезентацију. Није био проблем да се скупи албум. То је почетак и то су нека моја најранија сећања на детињство“, каже Урош Милосављевић.

За комплетирање албума данас, као и практично од 1978. године, када се први „Панинијев“ албум појавио код нас, потребан је велики број кесица. Ипак, много може да помогне традиционална мењажа код Теразијске чесме. Ако није лоше време, недељом највише, али и осталим данима атмосфера је узаврела.

„Пронашли смо углавном све које нам фале и скоро је готово попуњавање албума, клинци ће бити због тога срећни, и ми родитељи исто, тиме смо се бавили кад смо били мали. И ево овде код хотела 'Москва' доста странаца нас гледа, ништа им није јасно, чиме се ми то бавимо“, каже један од сакупљача сличица.

Најмлађи су углавном најупорнији и најамбициознији.

За оне који не воле непосредну комуникацију, постоји телефонска апликација којом се албуми попуњавају дигитално. Лепо изгледа, али није за старомодне. Ипак је размена уживо за праве сакупљаче и колекционаре незаменљива, као и традиција. Љубав према сакупљању сличица очигледно се преноси са колена на колено.