Ковач из Смедерева – прво сечиво направио по узору на Гандалфово, ускоро и реплика мача цара Душана

Љубав према мачевима, учврстила се када је Жељко почео да тренира мачевање. Заједно са инструктором, уз истраживање, правио је историјске реплике овог сечива. Од тада, из његове радионице изашло је готово 130 мачева.

"Прво смо кренули од дрвених мачева за вежбу, па смо онда усавршавали то. Дошли смо затим до решења, који се и данас користе у школи мачевања. Тако је кренуло, једно по једно сечиво. Прво сечиво које сам направио је био мач, који је био по узору на Гандалфов мач из Господара прстенова", ковач Жељко Пантић.

Дугогодишње истраживање, море прочитаних књига и консултација са историчарима, претходиле су изради сваког мача. Већину машина које користи за израду, Жељко је направио сам, а како каже, мач може да се направи и за десет дана.

Пантић истиче да прича о мачу не почиње у радионици.

„Почиње на табли, када се црта, као и и у простору у коме се раде детаљи, где се и завршава. Детаљи могу да 'поједу' више времена него што треба за израду сечива. Тренутно су колекционари људи који највише узимају сечива, с тим да је било људи који су куповали мачеве за вежбање. Углавном су их, међутим, остављали зато што им је било жао да их користе за борбу“, наводи Пантић.

Ускоро реплика мача цара Душана 

Мач као симбол достојанства и части, представља важан део српске историје и ратовања. Жељко издваја период владавине Цара Душана, као најважнији за развој мача. 

„Увео је тешке дворишне мачеве. Постојала је дипломатска школа на његовом двору. Имамо записе да је послао дипломатски поклон. Мислим да је принц Египта добио поклон, односно мач. Хроничар тог доба описао је тај мач као дугачак са јако дугачком дршком, богато украшеног. То значи да је постојала једна школа која се бавила таквим детаљима“, истиче Пантић.

Након вишегодишњег истраживања, Жељко ускоро почиње са израдом реплике мача Цара Душана. Како каже, све су прилике да ће му то бити омиљено и највеће дело до сада.