Читај ми!

Чесме Београда - освежење и права вајарска дела

Београд можда не спада у градове у којима на сваком ћошку постоји чесма, али не заостаје за медитеранским градовима. Прве јавне чесме саграђене су на линији Римског водовода још у далекој прошлости, а од 15. века постају права вајарска дела.

Најстарија чесма у Београду је Везирова чесма. Саградио ју је 1576. Мехмед-паша Соколовић на Калемегдану. Обновљена је 2017. и споменик је културе.

„Можете да видите да је то једно вишеслојно место где је чесма из турског периода, а нашли смо и антички бедем, ту су и остаци аустријског бедема а доле ниско испод нас су и остаци неолитских кућа", рекла је Бојана Ибрајтер Газибара из Завода за заштиту споменика Града Београда.

Међу најстарије чесме спада и Делијска чесма. Током свог постојања рушена је три пута. Реконструкцијом улице Кнеза Михаила 1987. подигнута је чесма која подсећа на претходну.

Теразијска чесма подигнута је 1860. године у част повратка кнеза Милоша на престо. За њену велелепну конструкцију заслужан је вајар Франц Лоран. У време када је подигнута, служила је за снабдевање Београђана водом. Некада се ту налазила пијаца па су рибу хладили у њој.

Више од пола века била је у порти Цркве Светог Петра и Павла у Топчидеру, враћена је 1975. године и од тада служи као фонтана.

Вода се у 19. веку са чесама и извора организовано превозила колским запрегама за потребе апотека, кафана и механа, касапница и коњушница.

„У Младеновцу, пак, једна занимљива чесма која се зове Црквенац она је такође споменик културе и подигнута је током Првог светског рата у част Шкотланђанкама, медицинским сестрама које су неговале српске рањенике", додаје Ибрајтер Газибара.

Боемску четврт Скадарлију, такође краси једна чесма. Изграђена је 1966. године и управо на том месту обележава се почетак туристичке сезоне подизањем заставе Скадарлије.

На дну улице, преко пута Бајлонијеве пијаце, налази се и Себиљ чесма, поклон града Сарајева. Чесме су прикључене на градски водовод и вода из њих може да се пије. Али постоје и оне које нису прикључене.

„То су Хајдучка чесма, Милошев конак, то су чесме при манастирима Раковица и Света Петка на Калемегдану, миљаковачки извори. То је вода која је изворска, која није хлорисана која није подлегла процесу пречишћавања, тако да њен микробиолошки квалитет знатно варира током године. Зависи од много фактора од киша, од годишњег доба али и нажалост, на који се начин наши суграђани понашају приликом коришћења тих чесама", рекао је др Сретен Здравковић из Градског завода за јавно здравље у Београду.

Градски Завод за јавно здравље испитује редовно квалитет воде у чесмама и на њиховом сајту пише која је за пиће, а која не.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 08. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи