„Буба“ је синоним за стил живота – потврђује 22. Бубијада у Шапцу

Најстарија дама из 1954. стигла је из Љубљане. На моделу Овал дорађена само сигнализација. Млађа колегиница броји 56. и до Шапца је на километар сату забележила стотку.

„Ауто има 60 година, а ја 33 и нормално у возном је стању“, каже Само Лемеш из Словеније.

Рој од стотину буба на шабачком хиподрому, радост и за организаторе и за публику. Поклоници стигли из свих бивших југословенских република, једна и из Румуније.

„Деда је возио комби. Па, после, ћале је возио и комби и 'бубу', па стриц возио 'бубу'. Брат вози и комби и 'бубу'. Ја имам и комби и 'бубу'. У нашу породицу нека традиција је то“, наглашава Александар Јовановски из Македоније.

„С обзиром да сам возио сваки дан овај аутомобил, прелазио сам 15.000 километара годишње и никад ме није оставио на путу“, хвали се Александар Бојовић из Црне Горе.

Од омиљених четвороточкапша власници се не одвајају, а за поправку код најстаријег возача и мајстора, на листи чекања десетак „буба“.

„Ово је мој први ауто који сам купио 1971. године и од тад га возим непрекидно. Прешао сам са њим 300.000 километара. Увек ме добро служи као стари добри друг и није никада за продају. Остаје као кућна амајлија“, наводи Никола Радуловић из Бања Луке.

„Ја кад видим бубу да је закачена, оштећена, мене срце заболи“, признаје Миладин Радовановић из Младеновца.

Није лепота у комфору него у уживању, кажу заљубљеници. „Буба“ је синоним за стил живота.

„Стигао сам на море, сад планирам да идемо на Блед у Словенију. Значи, где год треба ја са њом стигнем. Сад је постала и члан породице. То је ветар у коси и рокенрол“, каже Ђорђе Максимовић, члан „Буба“ клуба Шабац.

Неки су за рестаурацију одвојили годину и по дана труда, рада и обилазака отпада. Други платили поправке и дораде и по неколико хиљада евра. Једно је заједничко. Њихове „бубе“ немају цену – чиста љубав и приврженост.