Зашто Италијани већ два миленијума на одмор иду у августу

Kолико Италијани троше за летовање

Ове године, 27 милиона Италијана креће на летовање (број је исти као и 2019. пре пандемије коронавируса). У јулу је на одмор отишло око 12,3 милиона Италијана, знатно мање него што се очекивало јер је поново дошло до наглог скока броја оболелих од ковида. 

Смањује се број одмора од седам дана, док растe број кратких одмора од три до шест дана, такозваних „мини брејка“ за које у просеку Италијани издвајају око 475 евра и око 1.117 евра за мало дужа путовања. Дакле, краћа путовања и мањи трошкови.

Одмор је резервисало већ 41 одсто Италијана, њих 15 одсто одлази код рођака или пријатеља у сопственом аранжману, а остали чекају „ласт минит” понуде. У 88 одсто случајева Италијани остају у својој земљи и бирају море (њих 44 одсто), потом планину (15 одсто) или туристичке градове (21 одсто).

Најомиљенија одредишта су Пуља, затим Емилија Ромања, Тоскана, Сицилија и Лигурија. Сардинија је са четвртог места пала на седмо, што због високих цена, што због чињенице да долазак до острва није једноставан ни јефтин. Грчка је и даље омиљено одредиште Италијана, следе Шпанија, Француска и Хрватска.

Kритични дани за путовања

Током летњих месеци се у Италији често може чути да је ситуација на путевима означена са "bollino rosso" и "bollino nero", тј. црвеном и црном тачком које заправо означавају колика је предвиђена закрченост на путевима који воде ка туристичким местима. Ако је црвена онда је закрченост велика, али ако је црна – онда је боље не кретати на пут, јер ко зна колико ћете чекати и колико живаца изгубити.

Уколико желите колима на пут ка Италији, потребно је знати да су дани означени као „црни“ субота 6. август и субота 13. август. Сви остали викенди у августу означени су као црвени. Што се септембра тиче, црвени су само субота 3. и недеља 4. септембар. У тим данима је забрањено кретање камиона тежих од 7,5 тона, а уколико желите да будете у сваком тренутку обавештени о стању на путевима потребно је погледати сајт италијанских ауто-путева (www.autostrade.it, www.autovie.it) где се може наћи информација о алтернативним путевима, као и о томе који су италијански ауто-путеви најскупљи.

Историја Ферагоста

Термин Ferragosto потиче од латинске фразе Feriae Augusti која означава празник који је установио цар Октавијан Август 18. године пре Христа. Био је то период одмора и славља који су проистекли из традиције Консуалија, празника који су славили завршетак пољопривредних радова, посвећених богу земље и плодности. Древни Ферагосто, поред очигледних циљева политичке самопромоције императора Октавијана, имао је за циљ да повеже главне августовске празнике како би обезбедио адекватан период одмора.

Август је и месец који се у многим случајевима поклапа са завршетком жетве, посебно пшенице и других житарица, а и месец је сазревања грожђа, па отуда и идеја о прослављању уз „ферие“ замишљене не само као одмор, већ као празник. У Риму су 1. августа организовани бесплатни банкети, коњске трке и друге игре у част императора и божанстава везаних за жетву.

Име Ферагосто преживело је пад Римског царства, а делимично и обичај да се на неки начин настави са прославом месеца који је раније био посвећен великом императору Августу. Празник се са 1. у месецу померио на 15. август, дан када католичка црква слави Велику Госпојину. Важан подстрек за успостављање августа као секуларног и народног фестивала дао је фашизам, који је тридесетих година прошлог века редовно организовао „државна путовања“ специјалним возовима, све до избијања рата 1939. године.

Традиција дуга два миленијума

Ферагосто је и данас значајан датум у календару друштвеног и економског живота земље. Поред тога што је веома важан верски празник, пошто се обележава Успење Пресвете Богородице, 15. август је и „прекретница“ у индустријској производњи, врхунац туристичке сезоне, суштинска пауза у пољопривреди, између жетве и бербе грожђа.

Kомпаније из свих сектора затварају своја врата и спајају неколико празника у један одмор,  или чак на целу седмицу. Врло често, они који су одабрали одморе у јуну, јулу или септембру 15. августа организују роштиљање са пријатељима у природи.

Јединствен италијански обичај, ферагосто је дубоко укорењен у народној традицији. Без обзира на то колико је економија у лошем стању или колико их притискају кратки рокови да заврше посао, цела земља иде на плажу. Његово порекло показује да и дан данас када се каже Ферагосто мисли се на „августовске празнике“. Тако је већ 2000 година и вероватно ће бити и у будућности.