Откуда „Хеј, Словени“ на делу улцињске плаже и то већ 11 година

Застава Кубе је прво што скреће пажњу на том делу улцињске плаже. Истина, од времена мало искрзана, али довољно јасан сигнал територијалне посебности у односу на суседну плажу под америчким заставама.

И таман када се схвати шта је мохито, и куда воде геополитичке поделе, са звучиника одјекне Хеј Словени, а гости, особље тамошњег ресторана и пролазници стану мирно, у поздрав химни земље које више нема. И тако једанаест година, од почетка јула, до краја августа, свакога дана у 18 часова, када се спушта плажна заставица.

Туристи на том делу улцињске плаже кажу да су одушевљени да и то буди сећање на време када се, сматрају, живело лепше и боље.

Идеја се родила случајно, а гости, неретко окупљени из готово свих ондашњих југословенских република, поруку су одлично разумели: Добро је да се срећемо и поштујемо.

Славка Андровић из плажног бара "Mohito beach" каже да химна некадашње заједничке државе буди доста позитивних емоција.

„Буде ту и суза, наравно, старијих генерација. Млађима је то више интересантно, родитељи им испричају зашто је све то тако, па то добије још више на значају. Тако да само лијепе реакције стоје“, додаје Андровићева.

Вера Андровић навoди да је највише гостију из бивших република СФРЈ и да јако емотивно доживљавају химну.

Каже да се нико никада није бунио. Наглашава да чак и гости који одлазе кући првог јула уочи првог емитовања Хеј, Словена, замоле да им се химна бивше државе пусти.

„Молим вас, хајде, због нас то урадите. Идемо кући, нећемо да одемо да не чујемо химну“, препричава Вера захтеве гостију.

Са песка, крај мора, у потпуно неформалној атмосфери, потврдила се истина да је доброј намери пригодно свако место.

У том обичају нема носталгије за идолима и границама, нити се маше старим паролама, већ је свима јасно, да је оно што се са сетом памти дух заједништва и систем вредности у коме предност имају образовање, рад и слога. А Андровићи, заједно са својим гостима, на плажи „Мохито“ то чувају на најбољи начин.