Аду Бојану "гута" море

Аду Бојану, на црногорском приморју, омиљено летовалиште многобројних гостију из Србије, неуморно гута море - па се у години када ово речно острво улази у пету деценију постојања као туристички центар, траже решења којима би се ерозија зауставила.

Све је почело пре двадесетак година - дејством природних фактора, климатских промена, подизањем нивоа мора али и недостатком седимента који би сачувао обале речног острва, јер су на притоци Бојане, на Дриму, подигнуте хидроцентрале, чије бране зауствљају песак и шљунак који су раније стизали са реком и градили острво на ушћу Бојане у море.

До прошле године вода је прогутала тло које би могло да заузме 60 просечних фудбалских стадиона, а одмаралиште је остало без 15 апартмана и два ресторана „Улцињска ривијера".

„У задње двије године смо, уз помоћ неких стручњака из Италије и неких наших, успјели да направимо такозвану вештачку дину испред наших објеката које била висине неких два метра и прошле године она је дала добре резултате", рекао је Бојан Ђаконовић, директор ХТП .

„Постоје неке краткорочне мјере, а свакако би дугорочне мјере биле ,прије свега , да се види да ли се може, на неки начин повратити тај пијесак који је прије прирањивао Аду Бојану, кроз Бојану.Треба рећи, да је позитивна ствар што Ада није урбанизована, у смислу да има доста простора,тако да се може говорити о том одрживом туризму", истакла је Ивана Стојановић, Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма Црне Горе.

Док се решења траже, не заборавља се и неопходност заштите природе, јер је Ада станише и биљних и животињских врста које су јединствене у Европи.

Предање настанак Аде Бојане смешта у 17. или 19. век, када се овде, после једне олује насукао једрењак Мерито. Годинама се потом, на олупину брода таложио речни нанос, временом је настао спруд, а потом и ада.

Тако се између два тока Бојане, која се рачва до свог ушћа у море, угнездило острво и постало јединствени туристички центар.

"Ада је омиљена дестинација за туристе из Србије, поготово из Београда и Новог Сада. Прошле године, када смо били под тим корона мјерама и могу рећи да није било туриста из Србије, да би сезона била веома упитна и да је њихов удио био, готово половина свих гостију који су дошли", истакао је Бојан Ђаконовић, директор ХТП .

Тај тренд се кажу наставља, а да би се капацитети очували, граде се нови бунгалови у залеђу- грађевине повлаче пред силом Јадрана, и уређују преостале плаже. И мада је све теже сачувати Аду, једно је сигурно - сачувана је заувек у филму који је ушао у све анале наше кинематографије.