Педесет година од меча Фишер-Спаски: Хладни рат на шаховској табли

Где је Боби Фишер? Први јул 1972. године. Атмосфера у Народном позоришту у Рејкјавику постаје напета. Сала у којој треба да почне „меч века“ добро је попуњена, али једно место је празно. Нема изазивача из САД, Роберта „Бобија" Фишера. Нема ни Гудмундура Тораринсона, младог председника Шаховског савеза Исланда. Тораринсон данас има 82 године и овако се тога сећа: „До последњег тренутка сам преговарао са Фишеровим адвокатом, увек се радило о новцу и разним детаљима.“

Узалуд, шаховски велемајстор из Њујорка, познат по својим ескападама, није се појављивао. „Каснио сам петнаест минута на отварање, нисам припремио говор и нисам знао шта да кажем на бини", каже Тораринсон. Одлуку је донео тек кад је био на метар од подијума. Уместо да откаже меч, Исланђанин је заиграо покер и спонтано – званично отворио такмичење. „Шта би се даље дешавало у шаховском свету да смо ми Исланђани тада отказали меч“, пита се Тораринсон.

Џентлмен против генија

Тораринсонова спонтана одлука показала се исправном: „Знао сам да се Фишер читав свој живот припремао за борбу за ту титулу. Након што је амерички покровитељ повећао новчану награду на тада невероватних 150.000 долара, Фишер је коначно сео у авион за Рејкјавик. Стигавши тамо, одједном је успавану исландску престоницу претворио у центар пажње светске штампе. „Читав свет се интересовао за дуел Истока и Запада на шаховској табли“, прича Тораринсон.

На једној страни шаховске табле седео је – колико ексцентричан, толико и генијалан – Боби Фишер из Њујорка (цитат: „Шах је рат на табли“), а на другој, самоуверени руски бранилац титуле Борис Спаски. „Већина Исланђана тада је прижељкивала победу симпатичног Спаског“, сећа се Исланђанин Хелги Олафсон, тада 16-годишњи шаховски таленат, а касније велемајстор. „Спаски је био џентлмен“.

Али, за спектакл се побринуо Боби Фишер. Некадашње шаховско чудо, читаво лето је свет држао у неизвесности. Тек 11. јула је коначно одиграо прву партију – у којој га је Спаски победио. У другој рунди није хтео да игра. Сметале су му бука и светлост. А сумњао је и у трикове совјетског тима. Фишер је одбио даље да игра и без борбе је изгубио. Скандал! Светско првенство у шаху само што је почело, а треба да се откаже.

Меч спасао шеф издавачке куће „Карл Мај“

Спасилац меча био је један Немац. Главни судија Лотар Шмид, и сам шаховски велемајстор, као и власник издавачке куће „Карл Мај“ из Бамберга, пронашао је решење. Партија се одмах преместила у споредну просторију где се иначе налазио сто за стони тенис. „Лотар Шмид је био одличан судија", присећа се Гудмундур Тораринсон. А онда уследио легендарни почетак треће партије. Шмид је двојицу шахиста гурнуо у фотеље и повикао: „А сада, играјте шах!“

И Фишер је играо. Трећа партија је била прекретница. Можда и узнемирен свим тим што се дешавало, Спаски је правио грешке и доживео неочекивани пораз. Од тог тренутка, Фишер је преузео команду над шаховском таблом.

„Спаском је шах одувек био важан, па је наставио да игра упркос Фишеровим ескападама“, каже Хелги Олафсон. Исланђанин жали што и тада, као и сада, сви причају само о Бобију Фишеру. „Заборављамо колико је Борис Спаски велики играч и спортиста.“

Али ништа није помогло – 31. августа је куцнуо час: након победе у 21. партији, Фишер је био испред са недостижном разликом од 12,5 према 8,5. Била је то велика сензација. Прекинута је вишедеценијска доминација Совјетског Савеза у шаху. У Рејкјавику САД нису победиле у Хладном рату, али су добиле битку на шаховској табли.

Мит о Фишеру

Али прича о Светском првенству у шаху 1972. године не завршава се церемонијом затварања. Широм света настала је помама за том игром. „Одједном је шах био нешто што је интересовало све и са чиме је могао и да се заради новац, чак и ако нисте из Совјетског Савеза“, прича Хелги Олафсон. Израсла је читава генерација младих шаховских велемајстора, и то не само на Исланду.

А тек у годинама које су уследиле, „меч века“ је заиста постао мит. Фишер се тријумфално вратио у САД, али онда су се појавиле нове загонетке. Поново се поставило питање: Где је Боби Фишер?

Американац се повукао и одбрана титуле светског првака је изостала. Светска шаховска федерација није желела да изађе у сусрет читавом низу Фишерових захтева и титулу је коначно 1975, без борбе доделила младом Русу Анатолију Карпову.

О Бобију Фишеру се након тога више ништа није чуло – све до 1992. године. Током рата у Босни и Херцеговини, Фишер је у незваничној, али уносној партији савладао Бориса Спаског на Светом Стефану у Црној Гори (тада део СР Југославије). Још једном је показао своју класу, по други пут савладавши старог ривала.

Али, тај меч је обликовао даљи живот америчког шахисте. Пошто је СР Југославија била под санкцијама САД, америчке власти су против њега покренуле истрагу због кршења санкција.

„Хуманитарна акција“

„Фишер се осећао прогоњеним. И био је прогоњен“, каже Хелги Олафсон. Уз подршку љубитеља шаха, све сумњичавији Фишер путује светом. Пажњу привлачи све бизарнијим наступима. Заступа теорије завере, изражава се антисемитски и антиамерички. Најнижа тачка достигнута је 2005. Бивши светски шампион, нарушеног здравља, у Јапану је завршио у притвору.

Па ипак, на Исланду нису заборавили бившег шампиона. „Било је јасно да нешто мора да се деси“, сећа се Хелги Олафсон. Основан је комитет на чијем је челу био организатор Светског првенства Гудмундур Тораринсон.

Циљ је био да се Боби Фишер поново доведе на Исланд. „То је била чисто хуманитарна идеја“, каже Олафсон. Убедили су министра спољних послова да Бобију Фишеру додели исландско држављанство. Са САД и Јапаном је договорено да Фишер дође на Исланд. У марту 2005. године, Боби Фишер, с дугом брадом, поново је слетео у Рејкјавик, место свог великог тријумфа.

Задња станица Рејкјавик

„Био је сломљен човек, када је поново дошао на Исланд“, каже Хелги Олафсон, човек који је помагао бившем светском прваку последњих година његовог живота. Написао је и књигу о том времену. „Од самог почетка сам Фишеру јасно ставио до знања да ме његове луде приче не интересују“, каже Олафсон. После тога су се углавном добро слагали.

„Када је Фишер са 29 година изненада престао да игра, био је само Боби Фишер, без шаха, човек без правог живота“, каже Олафсон. Ипак, током последњих година живота на Исланду успео је да пронађе мир.

Здравствено стање Американца нагло се погоршало 2008. До самог краја није веровао лекарима и одбио је лечење болести бубрега. Боби Фишер, којег многи сматрају најбољим шахистом свих времена, умро је у јануару 2008. године.

Према речима Хелгија Олафсона, његов последњи стан у улици Клапарстигур број 5 у Рејкјавику, и даље изгледа исто као што је изгледао када га је, непосредно пред смрт, напустио Боби Фишер.

Хелги Олафсон је 2012. године објавио књигу Боби Фишер долази кући – сага о пријатељству и изгубљеним илузијама (Bobby Fischer Comes Home – Saga of Friendship and Lost Illusions), а Гудмундур Тораринсон је ове године објавио књигу о чувеном дуелу у Рејкјавику Меч свих времена – инсајдерска прича о легендарном мечу Фишер–Спаски на Светском првенству у шаху 1972. године у Рејкјавику (The Match of All Time – The Inside Story of the legendary 1972 Fischer-Spassky World Chess Championship in Reykjavik).