Калемегдански рт – сведок обала Панонског мора које је запљускивало обале Београда

Вероватно ни многи Београђани не знају да је околина Београда некада била под морем. Одмах испод споменика „Победник“ на Калемегдану налазе се остаци некадашњег Панонског мора.

„Просечном човеку је јако тешко замислити да је овде пре неких петнаестак милиона година био потпуно другачији крајолик. Овде је било једно плитко, топло море, које је у ствари било обала Панонског мора. Захваљујући мирнијој зони, дошло је до одлагања различитог материјала и формирали су се корални спрудови. Један од већих коралних спрудова протеже се од Калемегдана до Ташмајдана, а други морски спруд креће од Савског пристаништа преко Славије до Врачара“, рекла је професорка геологије Душица Петрашиновић.

Између зидова тврђаве наталожена је фосилна фауна мекушаца, шкољки и пужева. Целокупан геолошки амбијент представља праву природну и историјску реткост, због чега је Калемегдански спруд и промовисан у европску категорију објеката када је геонаслеђе Србије у питању.

„Занимљивост самог локалитета је то што је ташмајдански или лајтовачки кречњак, како се зове по једном локалитету у Мађарској где је први пут и осмотрен и први пут описан, представљао материјал за градњу самог Калемегдана, Калемегданске тврђаве и свих тих старијих објеката на простору града и за време Римљана, Византијаца и Турака, а касније смо и ми у средњем веку узимали од истог тог ташмајданског камена, односно од материјала са подручја града или његове ближе околине", истакла је Душица Петрашиновић.

Први подаци о калемегданском природном добру датирају још из 1886. године, када је Јован Жујовић идентификовао фосилне остатке на зидовима Калемегданске тврђаве која је ту изграђена. Међутим, данас не водимо довољно рачуна о оваквим природним добрима.

„Овај локалитет је јако давно препознат као нешто што треба да буде наше гео-наслеђе, још 60-их година прошлог века он је стављен под заштиту. Међутим, како је време одмицало, тако су немарност и небрига довели до тога да сви ти геолошки локалитети који су препознати као наше гео-наслеђе и уопште културно благо може се рећи – запуштени“, нагласила је професорка Петрашиновић.

Почетком 2021. године овај простор, под називом Калемегдански рт, стављен је под режим заштите другог и трећег степена и проглашен је за споменик природе. И поред тога, данас нема чак ни прикладне табле која би посетиоце информисала о значају локалитета.