Срећа и несрећа често иду у пару – када изненадни добитак живот окрене наопако

Срећа и несрећа често иду у пару. Ту чињеницу добро илуструје пример неименованог 24-годишњег мушкарца из Јапана, који је ни крив ни дужан, најпре инкасирао око 370.000 долара, а онда постао бегунац и најтраженија личност у Земљи излазећег сунца.

Наиме, младић, који се у октобру 2020. доселио у село Абу у префектури Јамагучи на обали Јапанског мора, несумњиво је доживео тренутке не просто среће већ праве еуфорије када је на свом рачуну у том маленом забаченом месту почетком априла ове године угледао 46,3 милиона јена које су му локалне власти грешком уплатиле.

То је био збирни износ помоћи око 830 долара по домаћинству намењене за  463 материјално угрожене породице у селу. 

Када се зна да се у Јапану, упркос томе што је светски технолошки лидер, много административних послова и даље обавља факсом, вероватно није превелико изненађење да су локалне власти у оскудно насељеној руралној области далеко од највећих градова податке за уплату банци доставиле на флопи диску, технолошком реликту из деведесетих година прошлог века. 

Ипак, јављају домаћи медији, до грешке није дошло због квара или проблема у читању дискете, већ у томе што је рачун двадесетчетворогодишњег младића у платежном систему грешком регистрован као посреднички, са којег су средства за 463 домаћинства требало да буду даље расподељена.

Док локална администрација није схватила да новац није стигао у руке становника и док није открила где је он послат, „сретни добитник", који се у Абу доселио због епидемије у склопу програма за ревитализацију напуштених сеоских кућа и живео врло скромно, постепено је, тако да остане непримећен, у периоду од две недеље подигао скоро сав новац.

„Поштени” лопов

Власти су се дале у потрагу и успеле да контактирају с њим недељу дана након уплате, када је он обећао да ће им вратити новац. Међутим, на пола пута до банке у друштву представника локалне управе мушкарац се предомислио, да би неколико дана касније, 21. априла изјавио да је новац већ пребацио, да не може да га врати и да му је јасно да је починио злочин. Он је тада чак додао да неће покушати да бежи и да ће за тај преступ одговарати.

Сада, три недеље након тог израза кајања и скрушености, међутим, управа села Абу је обзнанила медијима да је против „поштеног" младића поднела тужбу у одсуству, будући да му се у међувремену изгубио сваки траг и да је постао недоступан. Наиме, он не само да се иселио из куће коју је у селу изнајмљивао, већ је и дао отказ на послу у оближњем граду Хаги, где је радио у продавници. 

Са новцем који је присвојио, под условом да га није већ потрошио, као самац који изнајмљује стан дубоко у унутрашњости и не плаћа порезе, он би теоретски могао да преживи десетак година и без рада.

С обзиром на то да сума коју је присвојио ипак није милионска (изражено у доларима или еврима), многи коментатори у Земљи излазећег сунца сматрају да брига и несрећа које му предстоје нису тога вредне – стално сељење и прикривање идентитета, односно, живот у потпуној изолацији у планинским крајевима где се практично нема на шта трошити новац, све под претњом дуге законске казне, која у Јапану уме да буде драконска у случају када починилац одбија да се преда чуварима закона.