Тајнама Дунавског Гибралтара авантуристи тешко одолевају

Кости тигра, путокази, различити типови цигала од којих је ницала сама тврђава, само су део експоната које је су угриповци скупили чишћењем подземља, када су из ових ходника  изнели око 370 тона смећа. Други део блага су митови и легенде, а најпознатије су, свакако, о тунелу испод Дунава и великој али која чува благо Марије Терезије.

„Легенде које су везане за саму дуговечност тврђаве, као легенда о мачкама које су живе уграђивали у само подземље, преко једне изгубљене и забрањене љубави. Ради се о једној Марији Брукнер, која се доле изгубила у подземљу и чији глас и дан-данас допире уколико доле истражујете само подземље“, објашњава Леон Шурбановић, председник УГРИП-а.

Често се нашале са групама које поведу у експедицију, тако што међу цигле задену делове позлаћених предмета.

„Ја сам само бацио лампом преко тог злата, окренуо се, рекао да су истраживачи овде тражили злато, и наставио даље са Леоном. Тог момента се само видела беоњача која се раширила у мркломе мраку, и најлепши део је био тај што су они дошли код нас, она и дечко из Арапских Емирата и рекли: 'Ми смо нашли неко злато које не припада нама, то припада граду'“ присећа се Драган Гвозденовић, члан УГРИП-а.

У систему тунела, који је завршен 1783. године, постоји преко хиљаду ходника, 43 међуспрата и четири линије одбране. Колико може бити опасан овај лавиринт подземних ходника најбоље сведочи податак да су чланови УГРИП-а у последњих седам година спасили 92 особе, 36 паса и седам лисица.

„Најлуђа прича, и најопаснија, је била са једном екипом из Деспотова који су доле остали без батерије и провели неких пет сати у тоталном мраку, а девет и по сати је трајала цела та ескпедиција“, додаје Леон Шурбановић.

Све ово је само део загонетке која траје вековима, а чувене катакомбе су, према евиденцији угриповаца, само у последњих седам година угостиле око 150.000 туриста, који су дошли по своје парче блага испод Дунавског Гибралтара.