Место за све оне који знају да уживају у сладоледу

Свеже јагоде, чоколада, малине, страћатела...16 укуса и много осмеха. За децу и интерактивна дрвена табла и корнети са мотивима омиљених цртаних јунака. Циљ је да се „сладолеџинице врате деци“.

„Један мој другар, Роберто у Милану, ми је показао један чланак да је индустрија украла деци сладолеџинице. Зато што је све постало место где ти дођеш, узмеш сладолед и изађеш напоље и све је као на траци“, наводи Младен Стојсављевић, сладолеџија и власник ђелатерије.

Овде траке нема. Све је подређено онима који знају да уживају у сладоледу. А када се споје сладолед и кафа... добијате специјалитет куће – афогато.

„База сладоледа за афогато је ванила, али пошто се ми налазимо у ђелатерији, односно сладолеџиници, можете да изаберете шта год желите“, додаје Младен.

Идеје је пронашао у Италији. У Милану је завршио мастер за интернационални бизнис и радио у једној мултинационалној компанији.

„Отишли смо код једног човека који  већ 40 година има сладолеџиницу испод Напуља, у једном малом месту поред Салерна. Код њега смо били једно месец дана, да научимо како се прави сладолед, он нам је одао свој рецепт“, наводи Младен.

Као и све остале, и ову сладолеџиницу је прилично погодила пандемија, али су пронашли решење.

„Направили су специјалне кутије од полиестера, које могу да издрже и до 45 минута на 30 степени. Тако да ваш сладолед уколико идете у природу може да остане у не-течном стању“, објашњава Младен.

Ако сте ипак од оних који на лицу места воле да изаберу, можете да пробате пре него што се одлучите.

„Дешавало се да дођу тако, пробају. Највише странци дођу, тако пробају два до четири укуса и тако хвала лепо, пријатно“, открива Младен Стојсављевић.

Оваквих сладолеџиница у граду је све више. Сви се куну да раде искључиво по италијнаској рецептури. Дуго је лето, не преостаје нам ништа друго него да кренемо од једне до друге, од кугле до кугле и сами проценимо који је прави.